Школски лист

— 18 —

и србских научељака тог времена. Али ово дело нпје досада путем штамне света угледало. Године 1348. и 1849. учествовао је он као народпи заступник у најважнијим изсланствима а еаскоро после покрета паписао је први србски буквар, који је штампан у Бечу, али није у школе уведен био. У исто време бавио се са уређивањем читанака за нижу и вишу гимназију. У „Цветнмку србске словености" прибрао је најкраспије образце из старе србско-словенске, из Дубровачке и повије србске књижевпости до 1850. У србским летописима, које је много година уређивао, палазимо његове красне приповедке, које се радо и данас читаЈу. Са жаром родољубља нисао је Суботић своја драматична дела, ме!ју којима ћемо споменути само пајславнија, као што су: Милош Обилић, Хердег Владислав, Немања, Бодин, Јаквинта, Прехвала, Звонимир краљ хрватски, и позориштне слике, као што су: Сан на јави, Крст и круна, Домовина у Сабору, Апотеоза Јелачића Бапа и т д. У девет књига нрибрао је и на свет издао разна дела своја за жавота, радећи их и скупљајући са нчелинским трудољубљем. Уз то је учествовао у свима србским народним саборима од 1861—1885 године; у саборима Троједне краљевине и у хрватском изаслапству на угарском сабору, а био је до смрти и члан срб. нар. саборског одбора. У иочетку уставног доба одправљао је звање првог поджупана сремског, а затим је био неко време члан највишега суда стола седморице у Загребу. Ко би све могао избројати његова дела, његове труде и подвиге за Србство и за Отачаство! За њега се у пуној мери може казати: он је род свој љубио; он је само за свој народ и за обште благо живио и јавно делао више од педесет година! * ^ * Сарањен је велики овај покојник 17. Јануара уз велико саучешће Земуна, Београда, Панчева, Новога-Сада и све околине. Учитељи и ученици свију србских школа у Земуну учествовали су у снроводу. На опелу у Богородичном храму земунском говорио је христијанске утехе пуно слово најпречастнаји г. ЈеФтимије Букадиновић протопресвитер; затим се у име ученог друштва србског у Београду опростио са покојником г. г Борђе Малетић, члан истсга друштва, а од стране „Матице Србске" говорио је надгробно слово г. Антопије Хаџић, тајник