Школски лист

— 23 —

БЛЖНОСТ ШТОРНИХ ШКОЛА, Ако статистички податци и показују, да се негубимо, ипак не можемо а да не рекнемо са болом у срцу: и иоред свих тих великих бројева мало иас има! Да, мало имаде у нашем народу сипова, који су нанојени духом светог нравославља и чистог родољубља: мало имаде србских синова, које неможе никоји ветар да за .Ђуља, који су чврсти и снажни ноборници своје лепе вере прадедовске и миле нам народности српеке. У последње време се јако опажа, да нам народ морално опада — а где морал опада, ту неморал, тај црв, што из корена тамапи л>удство, преотме мах и том су народу данн избројани у ком се он настани Историја је најбољи учитељ. Историја старих Римљана учи нас како вал>а делати, па да дуго живимо; јер за време кадје просвета била у јеку код њпх онда су највећма и ма'1еријално напредовали. Школу су поштовали као пајвећу светињу; јер се у њој морал неговао. Деморализација је мамљив лепак, на који човек врло лако наиђе. Она се брзо као куга шири, врло лако се прими за сваког. И у Римљане се увуче. Посљедица тога била је та, да су учитељицу морала — школу — напустили ; јер је школа хтела да на пут стане шпрењу ове моралне болести ; али деморализација нобеду одржа, ма за кратко влада. Можда овај негда славап народ и не би пропао да се неморал није увукао у високе куће, а на;>од увек радо по^ражава оно, што види да господа раде; ]ер држи, да што год овн као учени раде мора добро бити, те тако страннутпцом заведен пропаде овај славан парод срамно, нема га више - нестаде га; а дивне грађевине пз доба цветања му, казују нам пегдашњу славу и величнну његову и кад ногледимо зидине пусте, као да нам неигго тајно шаиућу, као да чујемо: »АпепЈке!« Пазите да непрођете као ми, који смо овде становали и благовали. Неморал је упропаститељ и тела и- душе, — то је кукољ, који и најленшу шеницу упропастити може. Па од куд, да се код нас ночине неморал усељавати? Отуд, што многи и многи нису ни видели школу, нису ступили у храм нросвете, где би научили како ваља морал иеговатп .