Школски лист

— 137 —

њрговога до данас, и упознаје нас са главним непријатељем наших виших девојачких гакола, а то је : „криво схваћање васпитања и просвете у „бољим круговима" пашега народа." Писац врло разборито доказује, да је добром васиитању свеколикв младежинаше, а особито жеиске, темељ иравославна вева и мила србска народност наша. И вешто показује, да су вероисповедне србске народне школе по образоваве и васпитање србске деце најмриродније и најбоље; јер само оне одговарају духу и потребама народа нашег. Мање одговарају задаћи својој према нашим потребама такозване комуналисане србске народне школе ; далеко мање од ових служе образовању младежи наше комуналне или државне школе са страним наставним језиком, а нај.иање приватнн васпитни заводи, којима несвестни богаташи србски св^ју децу безобзирце новеравају, и тлме их за навек одрођују од вере православне, од србског језлка, и затупљују у њима нонос народни. —Вредно је, да се овај изврстан члапаку свакој србској породици прочита и да не остане глас вапијућега у нустињи, пего да нроникне у срдца духом туђинским задахнуте „боље класе" србске, да потресе из мртвила и чаме и иробуди у њчма љубав к правом васнитагву србске деце, које се најбоље добити може у правоелавпим србским народним вероисповедним школама. Извештај кр. ареаарандије и вештбаонице у Загребу за 1885—6. год. доноси уводни чланак под насловом: „Педагогија Херберта Спенцера од Стјепапа Басаричка. У науковној основи изложено је и свз, што се из науке христијанске и цркв. појања прав^славној младежи предаје. Школски течај траје трм године. Било је ове године приправпика 101. Међу овчма било је 9 православне вере и то 4 у првом, 1 у другом и 4 у трећем разреду. Од ових су двојица у трећем разреду по народности Бугари, а остали су Срби. За вештбаоницу приправничку служи четириразредна мушка основна школа у Загребу, која је нод управом управитеља учитељске школа и с њоме је у оргаиичкој свези. У вештбаоницн делају 4 учитеља, и катихете за сваку вероисповест обашка. У овој школи било је 143 ученика, међу њима 6 Србаља. НОВЕ К&Ш. „Рпа когпа гасипгса к гасииа1и га р1'У1 гаггеЈ рискјћ §ко1а I ргпуа^пи оћики за пари<;кот, зНкапп 1 ујегђат! ро паикоупој ов .10 у 1 1аћкоз1н'а11ј (уо заз(ауЈо Егапјо бјтипоујс рис ! п ис1(;е1ј 1 1гит11;е1ј по\*е с. кг. 1зк1јис1У1тј р11\ј1е§1ат1 81Јсепе гасипагзке зргауе и Вје1оуаги. Р гуо иЈапје ћгуа(зк1 ј 1 )јет8с ! п. Т1зак Пејвсћтаппа и Вје1оуаги 1886." —Добити се може ова књижица и рачунало код г. Фр Шимоновића учитеља у Беловару. „Жаока и отров ичелиљи" написао Јован Живановић. У Новом-Саду штампарија А. Пајевића 1886. Р А 3 Н 0. Друштво св. Саве. У Београду оснива се друштво под горњим насловом. Цјел му је, да шири праву хршћанску нросвету, народностно србско чувствовање и народне врлине у србству. Задатак свој вршиће ово