Школски лист

Мколски 1м. „ТТТзгодски Лист" излази једанпут у меседу. Нредгглата је ва целу годину 1 ф . 50 новчиКа, а за Србију 4 динара. Учитељи са малом нлатом, кзо и богослови и приправници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата шаљу се: Уредништву ,,ПТколског Листа" у Сомбор. Бр. 4. 7 Сомбору, 10. Априла 1887. Год. XIX.

НЕКОЛИКЕ БШШКЕ ЗА ИСТОРИЈУ ПЕДАГОГИЈЕ У СРБА. Од Владимира Краси^а. I. Тосг-х-ћ. осма Јосић, најпре српски учитељ у Пешти, а после проФесор препарандије у Св. Аидрији, родио се у Сомбору 1765. где му је отац Димитрије Јосић био свештеник и парох св. предтечеве цркве. Писао је књигу: „РД3ГЛАГОЛСТБ|'( ллјжд ^ оучжикллли Босллм Јосичл ОуЧИТ(ЛА ПЈШТЛНСКЛГУИ, АБ" иоторжктвоБлмноллх 28 го 41бгУ стл 1794. полгод. — гРктномх испмтк держлниОЕ. Тупоздк г. ОтЕфлнл Ноблкобичх " У овој се књизи разговарају три учепика: Натаваил (СтеФан от Ратковић), Силуан (СтеФан Јорговић) и Петар (Јован Мушкатировић), како ће провести школске празнике. Натаил се радује, што је прошао испит, те ће се сад моћи играти до миле воље. Школске је књиге, вели, побацао, и не ће у њих целе вакације завирити. „ОјтпУчкклА, проси^чкклА и и>рл.огј>лф|ческлА прлвилл и Е1 кл!н>'" ће за четврт часа да заборави. Силуан не мисли се тако веселити за време одмора, да му весеље буде од штете. Истина, ни он не ће увек седити код пећи; али ће и учењу да жртвује неколико часова, те ће понављати оно, што је учио; тако ће му се дух да образује и мало по мало да обогати умним капиталом. Натанаил се труди, да би доказао Силуану пословицом: ,,В« имлтћ сбој бјјелла", како је сад прошла ора учењу, а настало време игри. Петар пристаје уз Силуапа, који вели својим друговима, да све долази од навике, и после прелази, тако рећи, у крв. Опанчар, који цео дан седи на свом троношцу, па шије, кад се дигне, одмах по том жели да седне. За човека, који је навикао да једнако којекуда тумара, права је мука дуго седење. Тако је и ученику, који се навикао да непрестано скаче но улицама и да се игра,