Школски лист

— 126 —

србеке упитељске шкоде сомборске и тридесетогодишњој прослави препорођаја србских народних школа, које је он сам 1857. женијалним својим умом, безграничном својом жарком љубави и неуморном ревношћу својом произвео Од тога времена прегледао је он неколико школа у Срему и испите држао у србској вероисповедној школи Осечкој, а 7. и 8. Јулија по највећој врућини путујући жељезницом стигао је последњега вечера после 25 часова трудног путовања у Г. Карловац, где је сљедећа два дана, по обичају свом од ранога јутра до.мрклога мрака, — са изузетком полудневног одмора, безпрестанка, строге испите из педагогајских и реалних наука на оедашњој србској учитељској школи држао. Уморен од дуготрајног пута по ужасном јужном, скоро рећи африканском жару и од дводневнога труда при испитима подлегпе његова челична нарав природном закопу и он се у гостионици, на стану свом, ноћу између 10. и 11. Јунија сасвим изненада, капљом — као што веле — у мозак ударен, мирно и без болести пресели у вечни живот, где је већ приуготовљена светла награда за неизмерне труде и подвиге, које је он подносио за 35 година човекољубног и Богоугодног учитељског и просветитељског рада свог. Нечајана и изненадна смрт његова је голем губитак не само за ожалошћену породицу његову, него је она исто тако голем и још већи, чини ми се, неизмерни и ненакнадими губитак за србску народну ш солу, којој је он био обновитељ и препородитељ; за србско народно учитељство, коме је он био амо од 30 година и отац и мајка и најбољи наставник и победоносни вођа и најискренији пријатељ и мудри саветник и најдостојнији старешина; за србску књижевност, на којој је он неуморно делао од своје ране младости, и коју је он народном учинио и популарисао ; за васколики народ србски, за који је он живио и неуморно делао, и кога је он речма, наставом и књигом освестити, просветити, усрећити и унапредити старао се и дању и ноћу, не дајући себи одмора и не умарајући се од тешкога напора од ране своје младости, па до самог суђенога часа самртнога. Отворите бројеве 16. 17. и 18. Школскога Листа од године 1867., па ћете наћи тамо верно и савестно описано, у каквом је стању пре тридесет година Др. Зрорђе Натошевић нашао школе србске, и како их. је он својим трудом и неуморним радом, својим обилатим педагогијским знањем и дидаттичком веш-