Школски лист

— 168 —

често напомиље ово неуредности, па да Српкињама стави пред очи, да је њина дужност, да се састарају и за спољашњи ред и чистоту. Нека им износи примере из села, где би се могда видети пажња домаћичина и на ово, а ако има у селу и стра ■ них народности, које све саразмерно више полажу на ову спољашњу уредност и чистоту, нека и на њих укаже прстом. Овим би учитељица то постигла, да би се брзо забељасале чисте српске куће и српска би места одмах лепши изглед имала. Осим овога учитељица би требала и на народну ношњу иа и на све лепше обичаје народне да обрати достојну пажњу. И једно и друго треба да учвршћује наше народне особине, те се онда карактеристика срнског народа не би тако нагло сваким даном све већма губила, као што се то јасно већ види на животу нашег народа, који напушта лепше особине своје, а на место оввх узима странске, рђаве и њему неприлагодне, које су за нашу народност и убитачне. Учитељица, би требала да високо издиже нашу народну ношњу над садашњом ношњом но неких паших Српкиња, и да их упућује, да за градиво одела само оне творевине узимају, које у српском дому поничу, јер су те далеко лепше и трајније од дућанске робе. Нека их при овом упозори на похвално мњење и самих странаца о нашим народним рукотворинама, које и они веома радо траже, па зар да се ми сами онда одричемо њих, и да зар чекамо, да туђинац чува и брани оно што је наше. Нека им изређа оне похвале, које су те рукотворине и на изложбама добиле, па нека им напомене и оно високо одликовање од саме царевићке СтеФаније. Овим похвалама би учитељица омилила Српкињама те огранке наше народне кућевне индустрије, осладила би им рад, а кад би им и то напомеиула, да је бело платно нарочито згодно и за хаљине женске, па да се оно већ употребљује за то и у најотменијим круговима — уверен сам, да би Српкиње наше на брзо увидиле, какво благо имају у рукама својима, те онда не би виђали наше срнске девојке у онако накарадним туђим траљама. Ал' кад сам овде већ споменуо српске девојке, зар бих могао, а да не дотакнем овде и једну од најгорих наших мана, ману, која само у нашем народу толико трује млађе женскиње, наше девојке. Грозно је и само име ужасне и гадне страсти ове, а да како ли су тек грозне посљедице њене! Она је једна