Школски лист

Наименовања. Привремени учитељи : Која Јерковић у Грабовцу (у Срему), Стеван Обрадовић у Примишљу, Вид. Костић у Цвијановић броду, Вуја Ћурчић у Шашинци, Јован драговић у Малој Вашицн, Адам Врга у Комовини, Милан Ђукић у Нештину наименовани су за ираве учитеље у истим местима: Р.ужица Чолаковићева наименована је за цраву учитељицу у Вељуну. Радослав Лончар иснитани учитељ наименован је за учитеља у Мединци. Умировљен је г. Андрија Стојшић учитељ србске народне школе у Иригу.

ЗНЕехролог 1 .. Григорије Пернћ ревностни и заслужени стари учитељ у Куманима преселио се у вечност 11. Новембра о. г. Покојник је рођен у Србском-Елемиру. 1817. године. Свршио је учитељску школу у Сомбору године 1837. с отличним успехом и са особитом препоруком у погледу моралног владања и трудољубља. Служио ,је као учитељ пуних 49 година и свагда се одликовао, како добрим држањем запта у школи, тако и својим уредним животом и примерним понашањем. — „Школски Лист" од године 1858. на све до смрти свагда је држао и унанред се на њ предплаћивао. — Ове јесени обштана га је ставила у заслужено стање покоја одредивши му пристојну мировину, коју није ни уживати ночео. Покојвик је био један од најваљанијих старих учитеља србских, који се и на шестонедељном учитељском течају од 1858. године у Сомбору међу најбољим учитељима одликовао, и свагда и цркву и школу за своје највеће светиње сматрао и ревностео дужности своје учитељске у школи и цркви вршио. С тога је он у својој обштини уважен и поштован био. Што се особито видило на погребу његовом, па који се старо и младо у Куманима стекло, да последњу почаст отда своме старини учитељу. При опелу говорио је красну беседу Душан Мирковић млади учитељ Кумавски, Нека је.вечна успомена великом трудбенику на пољу народне школе србске, старина учитељу Григорију Перићу! ђорђе Петровић учитељ у Јосипову преселио се у вечност 28. Јунија о. г. у М. Чанаду, код свога отца достојног и заслуженог свештеника тамошњег г. Светозара Поповића, камо је у госте дошао био но свршетку школског течаја, да надгледа свога синчића, ког је но смрти своје супруге деди и мајки на васпитање дао био. Покојник је роћен 1853. годвне у Беодри, свршио је учитељску школу у Сомбору 1873. с добрим успехом и иримернмм владањем ; служио је као учитељ у Јосипову (код Турске-КањижеЈ пуних 14 година на подпуно задовољство обштине и власти. Био је свагда точан, примерног владања и уредан учитељ. Пре две године умре му верна супруга оставивши му малено чедо, које је сада сироче без отца, и магере. Нека Бог утеши његове