Школски лист

— 199 -

што вигае нредплатаика и читатеља добије, како би се тим, уз прииомоћ закладе своје, барем још 1888. године издавати и тако двадесети течај свој у року од 30 година срећно, ако Бог да, навршити могао. У Сомбору, на св. нророка Наума 1887. Никола Ђ. ВугмКевиЛ, уредник и издаватељ ,,Школ. Листа".

НАШЕ УЧНТЕМЦЕ. — За иазградзт - - (Свршетак.) Већ у школском раду учителшце ја сам споменуо, да је родољубље веома важпо, да се шири и развија још међу децом. Истакао сам нужиост и важеост љегову и онда, кад сам говорио о раду учитељице међу простијим женскињем у нашем народу. Па у оба случаја сам споменуо уз то одмах и љубав к читању, да она буде као неки видљиви доказ свести и љубави, одушевљења и пожртвовања нашег женскиња. Па кад сам говорио о родољубљу нашег отменијег женскиња, и кад сам навео већ, да и међу њиме учитељица велик позив има, зар бих могао, а да и овде пе дотакнем се о важности ове љубави к читању. Кад је још наша књижевност била мала и неразвијена; кад је имала тек неколико радника, као: Доситеја, Видаковића, Мушицког, Стерију Поповића, Вука, и још неколицину књижевника, онда је наше женскиње било одушевљено за књигом, оно се грабило о њих и ретка је била која, а да није које од тадањих дела скоро на изуст знала. Тада су се наше Српкиње умеле да одушевљавају и за така дела, којима потоња озбиљнија критика одриче сваку књижевну вредност. А ево сад се и наша књижевност обогатила. Има лепих књига од сваке струке. Има и таких дела, која надмашују и саму књижевну висину, па опет ми виђамо, да и така дела стоје прашњаво наслагано у књижарским стовариштима, а једино и за то, што у нашег отмееијег женскиња нема ни мало љубави и одугаевљења за српску књигу, за српску књижевност. Листови наши, који се намењују женскињу, или морају да падну, или се тек јадно таворе из дана у дан. Жалосне су ове прилике, а у толико већма жалосније, што се оне нимало не поправљају на боље, него мал' не сваким да-