Школски лист

— 28 —

ШКОЛСКА СЛАВА У СОШВОРУ 0 СВ. САВИ 1888. Као обично сваке године, тако смо и ове године празник Св Саве првог просветитеља србског овде у Сомбору свечано прославили. Пошто је ове године ред дошао да се са литијом иде у здање народних школа, то је у учитељсктј школи пре службе у 9 часова у присуству управитеља и евију проФесора освећена свечарска водица уз појање тропара. Св. Сави и духовне песме : „Воскликнем лмубавјго." Затим је управитељ приправницима и приправницама са катедре у неколико речи говорио о значењу Светосавске славе у Срба и побудио их је да се достојно спремају за учитеље и васпитатеље младежи србске држећи се онога основа, који је први просветитељ наш Свети Сава поставио васиитању народном у Србаља. Сљедовала је затим свечана служба Божија у храму Св. Ђурђа, коју је саборно с парохијалним свештенством служио најпречастнији г. Љубомир Купусаревић протопресввтер учинивши на истој спомен покојним добротворима начелницима и наставницима србске учктељске школе и осветивши кољиво исте школе. На служби је хор приправничка умилно појао и било је простога народа много, али од отменијег света, осим проФесора учитеља и школске младежи, слабо се ко видити дао. После службе уз брујање звона и предношење црквених и школских застава и уз појање Св. Савског Тропара с литијом упутисмо се у здање средсредних срб. народних школа, где је држано водоосвећење, иосле које га је изговорио г: Исак Томић учитељ I. разреда обширну и красну беседу о делима Св. Саве, која је с великом пажњом саслушана Пошто се и овде одпоје Светосавска песма, свештенство се под небом уз нратњу приправника и народа и уз звонење звона врати у храм Божији и тиме се црквено школска прослава завршила. У вече давана је у народном позоришту „Маркова сабља" уз осветљење слике из прошлости народне. В.

ШКОЛЛ ЗА ЖЕНСКИ РУЧНИ РАД У РУШИ. Наредбом вас. кр. хрв.-слав. земаљске владе од 24. Децембра 1887. Оделења за богоштг вље и наставу бр. 12 365 одобрена је школа за жепски ручни рад у Руми, коју је осиовала и о свом трошку издржава политична обштина у том трговишту. Та школа има дати девојкама прилику да прибаве себи у женском ручном раду онолико знања, колико је нуждно за кућу или другу самосвојну привреду. Ова се школа дели на 4 течаја, од којих сваки траје по десет месеци. У њу се примају девојчице, које су народну школу свргниле и млађе су од 17 година. Ученице из Руме уче се безплатно, а оне са стране плаћају уписну таксу од 1 Фор. и годишњу школарину од 4 Фор. Градиво за радњу и опрему дужне су ученице саме набављати. Од наручених и предатих радња 50% ирипада дотичној ученици