Школски лист

— 54 —

у петак 4 Марта о. г. — Покојник је рођен у Сомбору 1865. Свршио је овде 4 гимн. разреда и учит. школу и положво је испит о учитељској способности 1883 године с врло добрим успехом Затим је редовно учио и свршио богословске науке у Београду а међутим за време последњега несрећног Србеко-бугарског рата, кад су школе биле у Београду распуштене, бавио се у Сомбору и одправљао је дужности учитељске у трећем разреду овдашње срб. школе са великом ревногпћу. Јесенас изабран буде за учитеља у Брчкоме, али због тешке болести мораде пре три недеље школу оставити и својим родитељима доћи, где се и преставио тихо и блажено, ношто је у јутро пре своје кончине са великом побожношћу нримио св причешће и цео се тај дан Богу молио читајући на памет стихире црквене, праштајући се са својим милима и тешећи их христијанеком надом на блажени састанак у вечности. У недељу 6. Марта на Беле иокладе, после свечаног вечерња одпратисмо до гроба младога покојника, у коме је народ наш једног од најпримернијих клирика и најревностнијих младих учитеља изгубио, и који би да је дуже живио школи и цркви нашој верно послужио. — На спроводу и опелу сви приправници су учествовали и умилно појали, а одпратили су доброг покојника и сва гг. учитељи са мушком школском децом.

Разжо. Леаа слога србског и хрватског учитељства. Уважени наш иријатељ г. Иван Филиповић заслужни хрватски књижевник и педагог у броју 1. овогодишње „Књижевне Смотре" радује се што се србско учитељство у Угарској, Хрватској, Славонији, Босни и Херцеговини лепо одазвало на нозив Хрватског учитељства и потрудило се својски око распродавања срећака у корист учитељског дома у Загребу, тако да оно у тој својој ревности ни мало не уступа Хрватском учитељству, па вели : „дом ће тај бити не само храмом братске љубави између учитељства Хрватскога и Србскога". Дечија иредстава у сри. народном иозоришту. У Среду 2. Марта о. г. после иодне од 4—6 и пола часова држана је дечија представа у срб. народном позоришту Сомборском. — Сва школска младеж Србска са својим учитељима и многа буњевачка деца из Предграђа Селенче, а такође и многи родитељи дечији били су на представи, слободно се рећи може да је до 800 деце у позоришту било. Сва места иа и ложе пуне су биле. Представљано је најпре „Милош у Латинима", слика у једном чину од М. П. Шапчанина а затим : „Сабља Крал>евића Марка" алегорија у два дела од Ј. Ђорћевића и А. Хаџића са сликама. Обе представе изведене су с дивном вештином и ми захваљујемо честитим члановима народног позоришта што су младежи нашој ову дивну забаву приредили и извели тако вешто, да ће она деци нашој док узживе у памети остати и много нослужити им на утврђење народног ноноса и других врлина. Чујемо да је приликом ове представе 90 Фор. чиста прихода у корист Фонда позориштног нало. Изишао је други број „Восанске Виле" са овлм садржајем : Слике :