Школски лист

— 150 —

БУШР ЗА СРПСКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ. Одобрио сриски црквено-пародпи Шк. Саеет. Цена 16 иовчиЖа. У Н. Саду. Издање и штамиа А. ПајевиЛа. 1885. (Свршетак.) За тим се од 31—37. стране још у петнаест ставова налазе веџбааа за читање с малим гатампаним писменима и то у нрвим ставовима краће и лакгае, а у доцнијима дуже и теже речи за гачитавање — по методичном начелу : с лакшега на теже. На страни 36. налазе се јога и гатампане рачунске бројке до 20. На 37. стр. налазе се прво сва мала и велика гатампана писмена, а за тим један став лепих српеких речи за тепање, као и обичних назива, све у петом падежу. Иза овога долази у десет ставова веџбање у читању са додавањем слогова, који стоје пред крњим речима, а ученици треба да сами науче, да тај слог додаду на сваку ту крњу реч и да је тако целу прочитају. Па онда има јога дв& става с дужим и тежим речима, који су такође згодни за веџбање у читању. А за овим се на страни 42. почиње букварска читанчица—и то прво с обичним кратким, а доцније и с врло проширеним, иа и сложеним реченицама. Овим делом треба да се ученици веџбају брзом и течном читању, али с разумевањем онога, што читају. Не знам : за гато су у овом делу буквара све до 59. стране речи слог по слог гатампане, кад су од 24 па до 42. стране ученици имали довољно прилике, да се веџбају у ч ању по слоговима ; зар није довољно, гато су на тих 18 страна речи по слоговима штампане ? Но на послетку бих се због бољега усневања слабијих ученика и са тим начином измирио, само да је ипак остављено мало вигае размака између појединих речи; јер овако су речи раскомадане у слогове, а ти слогови у једнаком растојању гатампани, те ученик не зна: које је једна, које друга реч, а овамо треба да ухвати смисла ономе што чита. Уз то делење речи на слогове није потпуна пажња обраћена, јер су на много места по два и по три слога заједно гатампани, а по негде је то делење и погрегано. Ево само неколико примера : На стр. 42. оте-то (место о-те-то), очи-ма (о-чи-ма), игра-ју (и-гра-ју), нео-че-шљан (не-о-че-шљан), на стр. 43. ора-чи (о-ра-чи), шваље (шва-ље), мауче (ма-у-че) — и дал>е ииа таквих речи скоро на свакој страни, које нису са свим нодељене на слогове. А погрешно подељене речи, истина, да су ређе, али их ипак прилично има. Тако на страни 46. стоји подељено вит-ла-ју, (треба ви-тла-ју), на истој страни звиж-де (зви-жде), на 48. стр. баг-рен (ба-грен), на стр. 49. у-иекне (у-пе-кне), на истој страни пад-ну (па-дну), на 52. стр. бод-љив (бо-дљив), даље кра-дљи-ва (крад-љи-ва), на 54. стр. аро-вид-но (про-видно), на 55. стр. круи-ни-је (кру-пни-је), сит-ни-је (си-тни-је), на 58. страни Август (Ав-густ) итд.