Школски лист
— 148 -
рока тога, што је проеитељ само први приправнички разред и то е недовољним успехом полазио и мађарски не зна. Молба X. Д. ученице IV. разреда више дев. школе у Новом Саду, да се у учитељску школу прими, одбија се, пошто је проситељка само 13 година и 6 месеци навршила. На молбу преч. г. Милоша Рајковића протојереја и пароха у Фрањеву сину његовом Сави Рајковићу бившем ученику четвртог гимиаз. разреда и ц. кр. војнику у резерви даје се дозвола, да уз полагање законом прописаног (види §. 93. Школ. Уредбе од 1872.) пријамног испита у први принравнички разред примљен бити може. Јелисавет^ удова покојног Вукашина Павловића заслужног учитеља у Станишићу, етарица од 80 година, моли, да јој се мировина, коју је супруг њен из учитељског пензионог ®онда уживао, доживотно подари и Милица удова Петра Луцића негдашњег отличног учииеља у Ст. Бечеју, који је 44 године као учитељ служио, моли за мировину из учитељског Фонда. Молбе обе ове проситељке од стране Школ. Савета с тонлом су препоруком високославном Саборском Одбору спроведене. В.
УИУТСТВО ДБЦЕ У ВШ. Есшисао Младен Бор^ошки, свештепик. (Наставак.) Ако су дечија срца приуготовљена да могу на глас истине и добродјетели мотрити, то ће им поучење, које њој о вери дајемо, добро испасти, само мора оно по природи ствари и њиној нојмљивости удешено бити. Сад ћемо најважније правило, које се на то односи, прегледати, — а то је : поучење, које деци из вере задајемо, не сме најтежима и најузвишенијима тајнама започињати. Ако противно томе правилу радимо, то не само да ће труд залудан, него и шкодљив бити. Залудан с тога, што је таково учење за дечије поњање врло узвишено. Зар није залудан труд деци оне речи говорити, код којих она тако мало мисле, као да су из њима са свим непознатог језика? Не само да је тај труд залудан, него и штетан. Деца се тим навикну, да се речима у место стварима задовоље и да неке изразе у опредељеној свези за право знање држе, а то јој мора пут, који истини води, затворити. Но то још није све. Такав несмотрен поступак мора и њину ревност и вољу о изучавању вере слабити ; јер само са тим скопчана радозналост, могла би ту вољу и ревност одржати. Али та радозналост и задоволење исте мора одпасти и мржњи место учинитп, када се морају оне ствари утубити, које се не познају и не појме. Рђав начин поучења може лако двоумље, на и само може она врло лако подозрителна бити, када он њу врло тамно неверство изродити. Младићу, који почиње о вери размишљати, види и када он у њој више неразумних речи и реченица за јасне и чисте појмове нађе ? Ако смо ради ту опасност од деце одклонити, то морамо поучење о тајнама вере на последку оставити Међу тим ће младић сам о себи размишљати и уједно својства своје душе испитивати. Он ће до неког знања о снази нрироде доћи и уједно искусити,да