Школски лист

— 16 -

Нова мести за учитељице. Па комуиалним школама у Јазку (уСрему), у Гарешници и у Великих Бастајах (у Хрватској) установљена су уз иостојеће мушке школе нове женсне школе, у којима ће учитељице службовати. Избори учитеља и учитељица. За учитеља у В. Бечкереку изабран је 7. Децембра нрошле године једногласно Богдан Свирчевић досадашњи иривременн учитељ тамошњи, коме је вастава у другом разреду сред средне женске школе новерена За учитељицу IV. разреда средсредне женске школе у Великиј Кикинди изабрана је већиним гласова госпођица Даница Телечка, који је избор Сл. Енарх. Школски Одбор у Темишвчру у седници од 20. Октобра прошле године потврдио. У истој седници иотврђени су избори Димитрија Васаћа и Димитрија Терзинога за учитеље у Карлову. Госпођица Мила Јовановићева учитељица изабрана је за учитељицу у Врањеву. Госнођица Олга Црнојачка свршена приправница и иснитана учитељица изабрана је за учитељицу у Беочину. Иаимтовања. Г. 1'ригорије Шпановић привр. учитељ у Боботи наименован је за сталног учитеља у истом месту. Г. Жихаил Кузмановић ир. учитељ у Бршадину наименован је за сталног учитеља у истом месгу. Г. Стеван Радић пр. учатељ у Трнињи нааменован је за сталног учитеља у истом месту.

НЕКРОЛОГ. Јован ПерОБЕ^ српски ннродни учитељ у Иваници у краљевини Србији иреминуо је 7. Децембра 1Ј-88. године. Покојник се је родио у Херцеговини 1835. године. Основну школу свршио је у Сарајеву, а за тим је отишао у богословију у Београд, а одатле прешао у кијевски богословски семинаријум, у ком је провео четири године и свршиога с одличним успјехом. Но наш неуморни нокојник још се није зздоволјИо са стеченим зн^њем, јер је имао на уму прссвјетно стање своје браће Херцеговаца, те је желио, да међу њчх што спремнији дпђе и унише се у духовну академију, у којој је двије године учио. Након тога поврати се у своју отаџбину и буде постављен за српског учитеља у Мостару. Овдје је покојник као и у сваком другом мјесту, у ком је служио, оставио лијепу усномену, вршећи своју дужност најтачније и најсавјесније и осим тога умио је код свакога л>убав задобити. Године 1870. снађе Јову иста судбина као и брата му СераФима 1Гр вића архимандрита, а садашњег администратора митрополије херцеговачке и неумрлог покојника митронолита Леонтија. Сву тројицу пошаље турсва власт у Сарајево у затвор, а одатле у жарку Африку, гдје су иунијех шест година свог јадног жнвота провели, не мислећи се ваше п 1 вратити у свој завичај. Но нромислом Божјим б}'ду ослобођени робства и иоврате се сва три у своју милу домовину Херцеговкну. — Послије свог повратка заиочне опет наш Јово свој учктељски рад и учитељевао је скоро све у Херцеговини изузев нешто мало у Србији, док ето и своју душу испусти у Иваници. Илија Павасовић српски народни учитељ умрг .0 је 8. Децембра 1888. године. Покојник је родом из Далмације и провео је пуаијех 30 година