Школски лист

зовима људским, не иреиире се са слугама љиховим, опо ће павек иостојатп. Али га не ћу ја извести. Но то и не треба. Мој га живот не беше доетојан. За истину нисам имао сиаге, а за љубав нисам имао певиности За доброчинство писам пашао истине, где је моја природа дражила моје чувство. Нисам је познао и оглушио сам се л.убави, где је требало, да је познам и где би ми била од користи ; хотимице сам је занемарио, где је грђена и омаловажавана. Тако сам изгубпо љубав света као и љубав својих пријатеља. Кога сам хтео усрећити, томе сам нанео беду. Коме сам хтео предузети, невешто сам започео. Наравно, да ми пије пошло за руком, у чему нисам усиео. Среће сам свагда имао, али је писам умео ирихватити, Измакла ми се онде, где би је и најмање дете чврсто прихватило. Сам сам се бацао у наручје обмани. Доста су биле празпе речи, да ме залуде вером и љубави. Често сам љубио пајвеће рђе и годииама нисам могао упозпати, да је оно слабо, што сам љубио. Али сам двоструко мрзио опо, што сам нашао, да је слабо. Тиме сам нанео ретку неерећу, ретку запуштеност усред свога народа, који ме је веома ценио. Био сам сиров у евојој несрећи. Пркосио сам презираљу, које сам сасвим заслужио, Занемио сам и једио сам се, гледајући невоље оних, којима сам номоћи хтео, а помоћи нисам могао. (СвршиКе се.)

ЗАКОН ОД 31. ЛИСТОПШ 1388. ГОД. О уређењу шЈЧне наставе и об])азоваи,у иучких учитеља у краљевина Хрвагској и Славонији. МИ ФРАЊО ЈОСИФ ПРВИ, ио милости Ј>онГЈој цесар Аустријски, краљ Чески итд. и аиостолски краљ краљевина Угарске, Хрватске, Славоније и Далмације, потврђујемо предложени Нам у основн по Хрватско-славопско далматипском сабору Задгогн: о уређењу пучке наставе и образовања пучких учитеља у краљевинах Хрватској и Славонији. ГЛАВА ПРВА. Обћените установе. §. 1. Пучкој је школи задаћом, да дјецу релагиозно и ћудоредно