Школски лист

— 22 —

ПЕСШОШШ БЕСЕДА НЛ НОВУ ГОДИНУ 1808. Нревео И у И . Симеон 1Сон ^ар, учитељ. (Свршетак.) Прошли су дани мога искушења. Бог ме је и опет снасао; али у срећи нисам био бол,и, него у несрећи. Несрећа ме јога није освестила Божјом помоћи нестаде као неким чудом презираша и поруге, што ме је као пеког одметника растављало од мојега народа. Бог ме је ноништеног подигао. Дао је, да под мојом руком уене дело, које многима за руком не нође, који су за то свега много више имали, него ја Али ме срећа моја није учинила ни мало племепитијим, није ме уздигла ништа више, него гато сам био. Дело је моје требало дивовске енаге, ја сам био леп ; требало му је пажње и молитве, ја нити сам бдио, нити сам се молио ; требало му је животне мудрости, ја је нисам имао ; требало му је знаља, ја га нисам тражио ; требало му је вредноће, ја је нисам довољно имао ; требало му је самопрегореваља, ја сам радио, гато ми се нрохтело ; требало му је правилности и реда, ја сам био неуредан и расејан; требало му је мудрости у поступаљу са пријатељима и непријатељима, а ја сам сувигае и према једнима и према другима грегаио, па ипак је успело моје дело. Али сам му ја недостајао. Ја га ннсам био вредан. Дело је моје захтевало пре свега чисту жртву мене самог. Ја му те жртве не дадох. Што сам био сретнији, слабила је све вигае моја снага. Добро, гато је Бог иреко мене учинио, преписивао сам себи. Што се около мене догађало као неко чудо, мислио сам у својој лудости, да то сам радим. Дао сам се погатовати ради онога, гато нисам учинио и веровао сам, да сам творац дела, које није моје. Мислио сам, да сам ироузроковао оно дело, за које иисам био дорастао да га ваљапо извршим, оно дело нисам учинио, што сам требао, нисам учинпо ни оно, што сам хтео. Само сам оно учинио за њ, што ми се при вргаењу његовом допадало ; нисам учинио за њ оно, гато ми се тегако учинило. Како је само од себе успевало, јер је то Бог хтео, мислио сам, да му није потребна мала иомоћ моја. Што је лакгае успевало и гато му је усневање превазилазило свако очекивање, тим сам се вигае варао у оном, што му је требало. Држао сам се за добродетељна, јер су други људи моју млитавост неразмишљено хвалили као добродетељ. Истина, да је јунаштво, које је