Школски лист

1 ф . 50 новчика, а за Србију 4 динара. Учитељи са малом платом, као и богослови и црииравници, добијају лист у пола дене. Дописи и предплата шаљу се: Уредништву ,,Школског Листа" у Сомбор. Бр. 3. У Сомбору 15. Марта 1889. Год. XXI.

ШКОЛСКА ДИСЦИПЛИНА. По Коменско.и и Корфу. (За награду.) Посмотримо школу, тај свети брод, који превози духове младе из царства мрака и пезеаља у царство светлости и благостања. — Свети брод — светији задатак. Па да ли има достојпијег и узвишепијег задатка, но што га школа има ? Она води, спрема, гаји и ствара угодне ирилике, како би се дух љене дечице до гато вишег степеца поиео и тиме се снремио, очеличио, да одоли дуготрајној борби — борби за опстанак. Упитајмо се : Ко је крмапош тог светог брода, који му даје правац ? Ко је вођ младих духова ? Ко је тај, који носи на себи свету дужност ? Ко је тај, коме се поверава подмладак друштва, од кога зависи и будућност истога ? То је учитељ. Он је „душа школи," он руководи невину децу по стази пуној трња — и он их спрема и васпитава, да буду достојни чланови друштва, који ће цео свој живот жртвовати на срећу и благо истога друштва. 0, ти носиоче свете дужноети, дозволи нам да завиримо у твој храм, да се чему научимо ! Ево ступамо. Ако ступимо и ја и ви, поштовани читаоци, у школу, у којој је невешт учитељ, спазићемо, да су деца за време предавања врло немирна, несташна, задиркују се, а при крају часа спазићемо, да неко дете дрема, иеко зева, неко се окренуло к прозору и носматра : шта се на улици догађа, а, гле, оно у углу спава као заклано и док је учитељ иредавао, оно је слатко спавало. Учитељ предаје; ал' узалуд, кад га нико не слуша — свако друго ради. И вама се досади, слугаајући непрестано гаугакарање и ларму. А како ли ,је јадном учитеЛ)у ? Никако. Како му је, то он зна. Овргаи се час. Учитељ вам се жали, да су му деца не-