Школски лист

— 108 —

указали и са својим ученицима и ученицама сина мог Милана до гроба одпратили ! Хвала свима велештовбним одличним особама, које су нас у исто време посетиле, искрено тешиле у неизмерном јаду нашем ! Хвала и свима нознатим и непознатим многобројним суграђанима и добрим људима из места и околине, без разлике вере, пола и народности, који у иоменуте дане у црно завијени дом наш походише, за покој душе ми лог нам нокојнога нред његовим светлошћу озареним лвцем Богу се номолише и њега до гроба одпратише ! Хвала нека је иоштованим уредништвима местних ерпских и мађарских и осталих српских јавних листова, која су кончину нашег милог покојника благохотгно објавити и извештаје о погребу његовом обнародовати усредствовал^, На ностетку нека је вечита хвала и нризнање Преосвештеним Архијерејима, Пречастним протојерејима, свештеницима, велеуваженим члановима срп. нар. Школског Савета, школским надзорницима и управатељима, пр'Фесорима и учитељсвим зборовима, многобројним учитељима и учител^ицама, из свију сриских крајева, славним црквеним оппггинама, добрим ученицама више девојачке школе Панчевачке — и свима сродницима и пријатељима нашим, као и друговима Милановим из Будаиеште и Карловаца, који су нам путем брзојава или пиу.мено топло саучешће евоје у неизмерпој тузи нашој за незаборављеним премилим покојником изјавили и тиме уцвељено срце наше мелемом утехе по могућству ублажити старали се ! Речи утехе њихове у више од стотину саучесница изражене сачуваћемо ми с благо дарном успоменом и предати деци нашој као милостне знаке вајискреније га саучешћа, које нам је у дане најстрашнијега искушења и мораза пријатељска љубав указала. Хвала им, свима вечита хвала! У Сомбору, 31-ог Маја 1889. Тужно уцвељени родител,и Миланови : Ежола Ћ. Вуки&еви& и Меланија Вуки &евЕ &ка.

Свима онима, који су на погребу моје незаборављене сестре Вукосаве, свршене приправнице и испигане учител.ице, присуствовали и тиме ми голему тугу ублажавали — као благ. г. г.: управителзу, катихети, пр< Фесорима, учитељима, учитељицама итд, за тим приправницима на дивном појању — што сваког православног Србина у таковим тренутцииа најмоћније крени — и приправницама, које су леп венац на самртнички одар покојничин ноложиле, нека је и овим путем најтоплија благодарност изречена. Сомбор, 2. Јуна 1889. год. ИВАН М. ПОПОВИТ., учитељ. КГ Због нагомиланог иосла у штамиарији морао се овај број за 8 дана цдоцнити. — Због званичних иослова уредникових и због одмора, који му је за време овогодишњих ферија ради оиорављења здравља нуждан, идуГм број Ке тек на свршетку Августа изиКи. Пздаје и урејјује : НИКОЛА ВУКИЋЕВИЋ. Штамиарија Ф. Битермана у Сомбору.