Школски лист

- 121 —

Догало је време, које се у педагогмји назива : ново време, у коме је просвета добијала нотпунији облик свој. Нађоше се л,уди, који преобразигае науку и књижевност, посветигае сав свој век народиом бољитку и просвети. Просвета, која је дуго чамила нод прахом заборава, ускрсава, живо се буди из спа, у којем је векове иреспавала. Рађају се педагози — тако рећи — један за другим. Рађа се Амос Коменски, да раснореди наставу но добу човечјег узраста. Рађа се Руео, да иостави природан иачин васпитања, а за њим Песталоцпје, да нрикаже и изведе у дело прпродан пачип образовања, основан на начелу очигледне наставе. Рађају се И други вредни наследнвци ових првака, да пронгпре мпсли њихове, да створе на основу њпхову данагање гаксле, које полагано диЈку човечанство на повргаину лепгае будућности. Ми дапас треба : да смо потпуио задовољпи са папретком гаколе, која се од скора почела развијати. Треба : да имамо па уму кратко време њезина развитка, треба: да зпамо, да школа и дапас има много препрека, од којих пе може, да дигне главе. Рекли би, да је доста и ово, тпто имамо, за тако кратко време и уз толике преионе, које етоје на путу гаколскога напретка (Овде мислим пас Србе). Ми се данас старамо, како ћемо стручпе књиге за гаколу писати. Хоћемо, да критикујемо туђ рад, а сами песмо дорасли, да пигаемо боље ; јер ко хоће, да другога критикује пепристрасно, доследпо мора зпати и све недостатке и својим радом допунити оио, III то други пе умеју да изведу. Ми допосимо собом па свет ту особину, што је не давпо рекао једап књижевник. Као гато смо видели код старих народа, да има недостатака у образовању, тако и ми дапас — и ако у мањој мери — у обзиру тих ведостатака стојимо. Ми тежимо, да у данагању птколску младеж као па левак улијемо гато вигае знања, а друга васпитпа страна остаје запарложено и необрађено поље Узалуд је, браћо, знање, кад пема опога, што ће чуватн зпање, да се пе изгуби, пе потамни и ие увене као нежви цветак, кад се не залива Бадава ћемо радити, да нанунимо главу знањем, кад то зпање пе ће бити прави васпитни смер, него оиет пусто средство. да друге надмашимо и над њима гоеподаримо. На што иам је толико знање, кад здравља немамо ? Ова су иитања данас па дневном реду, ово су питањаживотна, па ако њих сретпо регаимо, моћи ћемо се пазвати прави