Школски лист

—Г 112 —

бројним учитељима улази у скупштину, где га дела скупштипа нредусретне са дуготрајним ускликом: Жквео ! Председник поздравља г. повереника као изасланика В Шк. Савета, који је милостиво одобрио сазив ове скугпптине, да узме у претрес предлог народног саборског одбора 15-орице. Поздрављајући га као таковог, позаравља га и као некадањег наставника скоро свију чланова ове скупштине. (Живео!) Јавља му, да је скупштина конститујксана и предсгавља му частнике. (Живео!) Повереник Вис. Школ. Сивета рече од ирилике ово : „Славна учитељска скупштино ! По дочеку вашем и по иоздраву г. иредседника разабрао сам, да ме дочекујете као свога у средину своју. У сред моје превелике породичне жалости, која ме је грозно десила, једино ми је још остало на овом свету: љубав према мојој породици и љубав нрема школи и учитељству срнском, коју сам од ране младости у срцу и души својој неговао. — Врло ми је мило, што је баш мене Вис. Шк, Савет овом чашћу и поверењем својим удостојио, да на овој скунштини као поверевик највише наше школске власти будем — тим више, што ова скушптина има да већа о најживотнијем нитвњу народне школе и учитељства. Ово, што будемо узели у претрес и што будете на основу тога решили, то ће ио моме мишлењу најмеродавнији основ да буде за расирављање школског питања на ирвом црквено народном сабору. — Ја као учитељ но дугогодишњем моме искуству најдубљег сам уверења, да је нама Србима једини спас срнска православна вероисноведна школа; то је наша светиња, паш Паладијум и штит; с тога препоручујем вам, да што год будете радили и овде и ван ове скунштине, да вас само та идеја, тај пут спасења руководи. Наш је српски народ само православна вера и срнска народна школа сачувала. У држави Угарској, у тој милој нашој домовини, где су се наши иретци на нозив краљевски настанили и коју су они помогли крвљу својом од Турака ослободити, уз слободу своје вере имамо и евоје веронсповедне ерпске народне школе, за којима уздишу и чезну остала браћа наша у другим крајевима и та је вера и школа одржала наш народ и нодигла на ону висину, на којој се — с ионосом могу казати — налазе образовани народи. Ту православну веру и с њом здружену сриску народну школу чувајмо, негујмо и до иоследњег тренутка свога бранимо! (Живео!) Госнодо и браћо! Нашим радом, нашим заузимањем ваља: да нодигнемо нашу вероисповедну школу на онај стенев савршенетва, на који нас уиућује сама наиредна наука ; треба ноказати, да може школа бити и верозаконска и опет напредна. Надам се, да се ни један од н. чланова ове скупштине не ће огрешити о светињу наше вероисповедне школе и препоручујем вам и као Србин и као многогодишњи учитељ, да ту светињу имате непрестано пред очима, а особито при вашем већању, старате се, да све оно, што будете закључили. одговара и сувременим нотребама школе и учитељства и духу свете цркве наше, како ће народни еабор то моћи уважити. Ако тако буде, бићу сретан и у сред ове моје превелике туге породичне, а ако основане иредлоге ваше и народни Сабор уважио буде, онда ћу се још ерећнијим назвати моћи. У напред сам уверен, да — ако се тако уради, да ће народ и умпо и