Школски лист

— 7 —

По његовој журној заповести грдан И жесток се огањ на Врачзру створи, А спирепи Турци бацили су одиах Светитеља тамо, да у прах изгори. Веома су жељно чекали, да виде : Шта ли ће од тужних ђаура да буде ? Ко ли ће им сада помоћи да пружа ?! Међу тим се пламу смејали ка' луде. Мислилм су, да ће уништити мошти, Да 1Ш не ће бити ни трага, ни гласа, Држали су, да ће тим поступком нагло, За час да нас лише и носледњег спаса. Ветар, што нам расу онај прах по земљи, Звиждањем исмева безбожнике с тога, А Србину исти непео казива : Не клони, уздај се у свемоћног Бога ! 0, надземног сјаја на небу над равни, Где су ово свето сагорели тело ! Збогтога и многи од Турака рече : Светитељ је био, светитељ за цело ! Залуд ти је, клета потурице — пашо, Залуд гнусно дело, кад ништа не вреди ! Он из раја наде и снаге нам шаље, А бодро нас пази, непрестано гледи.

Свака српскп кућа, псродица има Од вајкада свога светога патронз, Ком се моли, да јој као чувар буде, Да је увек брани од сваких нрепона, Шга јој рад у добру и ноштењу крате, Од зла, што јој стазу к врлинама пречи, Да је на небеси код Бога застуиа И души нам, телу немоћи да лечи.

Такав је одавно предстатељ васцелог Својега потомства просветитељ Сава, Који нас и до сад од сила незгода Топлом, из свег срца молитвом спасава. Све радости, миља, што нам род ужива, Господ му ка' своме угоднику даде. Па коко се срећа подвгла нам тиме ! Та опет је Српство оживело саде !

\Ч' ■ ' //С 1 V.

Како лепо наша попредује школа, 31еђ децом нам знање обилато шири! Наука се красно распростире данас,