Школски лист

— 18 —

тишини — ни змпни, ни признани, а сва ии је цаграда очајна борба у животу са стотинама јада и недаћа. Еј, кад ће ли се иробудити зачамели дух људски ?! . . А р е г и д и о з н о васпитавање? — Хајде јогп и то да видимо ! Док у дивљим народима већином влада идолоиоклоништво и миогобоштво, док код нас, бајаги, образованих влада ираво — незнабоштво. Ни иобожности, ни богобојаж.Бивости ; хришћанство нам је у томе, шго су нас крстили — што се старамо, да браћу — ближшв иаше —што боље можемо очупати и о њихову зноју живети. И за кпни и откини, иа ма и на силу ишло, само да се твоја ненасит засити. А ко слуша вапај сиротињски, ко ли мари за јаде њихове, ко ли бројн гешке сузе њихове, ко се боји њихове клетве и грома Божјег, а ко ли се стара за рај и царство Божје? . . Дај ти само ио што — ио то безбедну иобилату садашњост, па ма коликоје назп« вали ништавнм и привреиеним стањеи, а онај будући дугм, онај буДући живот, — ех, ко ће још о томе бригу водити ! Нј онако н видимо, како се већином данас умнре у свету. Некошко усиљеиих крокодилских суза, тек да се очисте очи за будућу деЈбу оставинску и то је онда све ожаљење и сав сиомен „драгом"' пжојнику, то му сав доцчији живот у срцима родбипским. А оаи каменити спомеиици већином би пре могли бити слика каменнтога срца у онога, што га је подигао, пего иак доказ туге његове. И тако ова осудба смрти достојна је иронија данашњим недостојиим животима, пуним самог грабења и отимања. И то је још једина утеха, што ипак као божанствена труба јече и звоне врх овог јадног себичног света оие истипите и свете речи песникове ; ,саио јеоиајживеоза сва времена, који језасвојега временарадио све о н о, што је најбоље". Иначе, да завршим са овим делом васпитања, садањи религијозни и морални живот је добро каракгерисао онај мислилац, што је рекао: „Цркваусвако доба отворена, па опет празна, атамнице дањуноћу затвореие, па опет увек п у н е." Куда ће нас то одвести, то сам Бог свети зна! И тпко сам ево у кратко прешао све делове теоретичног васпитавања и упоред са тнме у главном смо видели, како оно стоја у свима појединостима у практичиом свакидашњем животу. А скуаимо ли сад све то у једно, онда ћемо тек видети, како нам према светдии зрацима теоретичне педагогије јадне и жалосие призраке иружа практично васпитавање, како нам пружа свакојаке наопачкв сдике и призоре, који иао толикоструко ив могу задовољити, кодико нас пута не задоводава сваки део васпитања посебицо. Да, тек сб-