Школски лист

— 68 -

треба да буде. Ако се буде увео у забавишта мађарски језик, онда ће се за цело увести и славенски језик. Ово вели, да говори из искуства ; истина, да је то неприродно, непедагошки, али је тако у Сомбору случај, да деда у српском забавишту уче мађарски, па и славенски: молитве и песмице. Ми морамо изрећи, да све, што се ради, мора се радити на матерњем језику, а ни на каквом другом ; усвајам предлог Дотићев. — Прима се Лотићев предлог, но се у стилу и садржини мало модиФикује. § 5. 0 плану рада у забавишту и ко да тај план направи. ВлагојевиК. Напомиње, да би ваљало изменути и овако изрећи: „да издаје Шк. Савет по саслушању забавиља, односно њихових зборова." Косовац. По што немамо за сад у правом смислу забавишта, то логично по томе нема : ни ко ће да донесе, с тога се и рекло општа учитељска скупштинЈ, ; ту ће и њих тада бити, јер су и они чланови. Остајем при редакцији. — Прима се редакција. § 6. 0 месту забавишта. — Прима се редакција. § 7. 0 згради, да је од једног боја — при земљи, — положају, нодели дворана и удобностима. — Прима се редакција. § 8. 0 опремама и разним справама по Фребловом систему. ЛотиЛ. Додаје, да би требало изрично казати ствари и играчке за дечије руке. Еосовац. После ће се специјално нагласити ; остајем при редакцији. — Прима се редакција. § 9. 0 врту и особинама овога. — Прима се редакција. § 10. 0 чистоћи. — Прима се редакција. § 11. 0 праву: ко да подиже забавишта, — православна срп. црквена општина. — Прима се редакција. § 12. 0 броју деце. БлагојевиЛ. Напомиње, да би ваљало број деце са 60 подићи на 100. Косовац. Брани свој предлог и вели, да нико не мисли, да је лакше у забавишту делати, него у школи. Наводи само онај тренутак, кад једно заплаче, да за собом повуче све у плач и да ли је то лак посао утишати их и развеселити ? ЈелчиЛева. Вели, да би 50 деце доста било. — Прима се редакција са допуном Јелчићеве. § 13. 0 средствима за издржавање забавишта и о прирезу од 3%. — Прима се редакција. § 14. 0 деоби забавишта — на дадиљишта и право забавиште. Прима се редакција. § 15. 0 времену забављања преко целе године. ЈелчиКева. Кад одмор ностоји за учитеље, а за што да не постоји и за забавиље? Чује се са више страна: „Није одмор за учитеље, већ за школску децу!" БлагојевиК. Говори о летњем и зимњем забавишту, па према околностима и потребама да се модиФикује, да буде две врсте забавишта; у летње доба, кад је свет на раду, да буде од јутра, па до мрака, а преко