Школски лист

— 71 —

Председник. Завршује говором скупштину, по што је исцрнљен дневни ред ; говори о важности скупштинских закључака и изриче своју наду, да ће се они и у дело спровести, јер ову скупштину, вели, нису никакви други смерови руководили, но само бољитак и напредак српске школе и српског учитељства. — Захваљује се најпреч. г. Ј. Бороти, као поверенику в. Шк. Савета, који је део рад са пажњом пратио и могао стећи уверења о правим жељама српског учитељства. Живео ! — Захваљује Бече]'цима на срнском гостопримству. Живели ! — Још једном позива перовођу, да приспеле поздраве са стране прочита. Поздрави — Сомбор : Н. Т>. Вукићевић. Живео! — Параге : Белеслин. — Осек: Др. Авакумовић. Кула: Поповић, Ћосић. — Кикинда: Јорговић, Баковљев, Телечка. — Сент-Андрија: П. Берић. — Живели ! Дајиреч. г. Ј. Борота. Говори о склопљеним предлозима, које ће по пријему на одређено место и поднети. Примећује, да има неких ствари у предлозима, које ће решавати Школ. Савет, а, вели, има и такових, које спадају у делокруг самог Сабора. Ово с тога, вели, напомиње, што ће може бити неки чекати сва решења од Школ. Савета и ако се не реши, брзо изгубити свако стрпљење. Што се тиче Школ. Савета, он ће ове предлоге примити, али их без свога мнења не може никоме подносити ; то би било недостојно самог Школ, Савета. Он ће, истина, поднети овај предлог, али поред њега и своје мнење и то, наравно, у интересу српске православне вероисповедне школе. Шк. Савет не може у пленуму узети ове, као ни друге веће предлоге у претрес, него мора поверити само појединим својим члановима, што не квари саму ствар. Са његове стране вели, да ће наетојати, да се тачно све испита и да се онако реши, како ће и школа сриска и српско учитељство у духу напредном се развијати. Растајући се од учитеља са ове скупштине, уверава их, да учитељи врло мало својих пријатеља имају и да им је Школ. Савет једини и највећи цријатељ. Живео ! И тиме скупштина би завршена. * * * Још нам ваља споменути, да је првог дана у вече беседа била са одабраним програмом, а у корист конвикта. Лепа крајцара пала је на сиоменуту цел. Ст. Бечеј, 4. и 5. Априла 1890. Прибележио : СТ. КОЊОВИЂ, учитељ сомборски.

ШЖЕ ЛИ СЕ ОШОГУЋИТИ, ДА ОБИ УЧИТЕЉИ 0Х0ДН0 СВЕТОИ ПОЗИВУ СДВ СВОЈ ЖИВОТ ПОСВЕТЕ ШШИ И НјЕИОМ УНАПРЕЂЕЊУ И К0ЈИ1Н ЋЕ СЕ МЛИНОШ ТО ПОСТИЋИ ? — За хгалтр&дз?". (Свршетак.) Хоће ли моћи учитељ бити увек добре воље, кад на дому вма жену и децу. нлата малена, па и то мало неуредно добија?