Школски лист

— 58 —

и у своје време потпомогие цео операт код в. Шк. Савета, да се ови предлози и у делу остваре (живео г. прота!). Најиреч. г. Ј. Борота. У главном рече ово: Сл. скушнтино ! Шк. Савет, уваживши представку и молбу учитељске скупштине вел. кикиндске, дозволио је продужење исте за дан 4. и 5. апр. о. г. и назначио: шта се има у претрес узети. Нико не може порећи, да в. Шк. Савет нема права определити дневни ред скупштински; нико не ће опорећи, да су те ствари, истакнуте у дневном реду, од врло велике важности. Слободан сам Вас упозорити на важност претреса и на краткоћу времена, у које имате ово да предузмете. Питање плана школског и учила — јесте питање битно и озбиљно — тим више, што смо баш, ево, у очи сабора, на који и ви много наде полажете. Радом на овој скупштини много ће се допринети, да ли ће се то моћи и остварити, што желите. Покажите својим радом, да сабор мора ваше аотребе и уважити. — Захваљујући се г. нредседнику, молим, да приступите раду, раду озбиљном и достојанственом и тим да заслужите признање наше највише школске влаоти (живео!), Председник. Позивајући драгу браћу и миле сестре на рад, отвара скупштину. За бележење записника именује: Марића и Поповића, а за бележење говорника: Костића и Лотића. Позива извештача Благојевића, да прочита отиис в. Шк. Савета под бр. 195. од 1889., којим се дозвољава продужење скупштине в. кикиндске за 4. и 5. аир. о. г. у Ст. Бечеју. — По прочитању узима по ново реч и подноси извештај о раду в. кикиндске скупштине и о свима закључцима исте скупштине, као и о извршном одбору у Сомбору, кога је вбл. г. Н. Ђ. Вукићевић конститујисао. Завршујући, држи, да је сваки своје радове свршио и поднео, што год се мислило, да ова скупштина има да дела; једини, вели, Рад. Поповић учитељ глухонемих у Митровици није послао извршном одбору, него, како чујем, непосредно овамо. Моли, да му се извештај узме на знање. — Долази на ред о наст. плану; позива извештача, да образложи становиште извршног одбора гледе наст. плана. Извештач. У подужем говору наглашује важност сваког наставног плана, а ио наособ наставног плана за српске вероисповедне школе. Вели, да наставни план, пре него што би био готов, морао би имати у себи ова три главна момента: I. цел наставних нредмета; II. предмети као средство за цељ и III. време, кад да се изврши градиво. — Даље у главном вели: Наша је школа изузетна у целој Европи због језика; у њој се морају много језика да предају, а уз то опет сви они предмети и то у оној мери, у којој се тражи у школама других народа, где толико језика нема. Градиво је код нас врло огромно и оно не одговара узраету детињем; оно ваља да дете не упронасти телесно, а и душевно да не уназади. Све треба да је према узрасту детињем, а не неприродно. Наставни план, кад се прави, ваља имати у виду и број учитеља и број разреда једне школе (живео!). Посао мора бити удешен према природној могућности. — Па ко тај план ваља да прави? — Одбор од разноврсних учитеља. Не може"*све о појединостима да говори, али ће само да наспомене н. пр. о библијским новестима; ваља: да се нешто задржи и то оне, које одговарају васпитним целима. — 0 мађарском језику долази пи-