Школски лист

— 103 —

ходно домаће васнитање, и да тако отклонимо запреке које етоје па путу школском напретку. Кад тражимо од школе, да одговара својој задаћи, старајмо се пре свега око тога како да надокнаДимо деци предходно домаће васпитање, и да тако отклонимо запреке које стоје на путу школском напретку. Кад већ родитељи сами или неће или не могу да даду својој деци то прво васпитање а ми тражимо начина како да се та празнина испупи. Овој оскудици изишао је на сусрет славни педагог Фребл, отворивши поље, на коме можемо надокнадити знање и узгојничке недостатке матере; он нам је дао у руке кључ нравог, савесног домаћег васпитања. Подизањем забавишта" створена је могућност, да се деци бар у неколико даде домаћег васпитања. Ми држимо да је сад најзгодније време да пишемо о овој велеважној устаеови, најзгодније за то, што имамо у изгледу, да ће се скорим састати наш народно-црквени сабор, коме ће бити од првих задаћа и преустројство наших школа, међу које убрајамо ми и забавишта. У толико радије желимо да говоримо о овој ствари, што се код нас о свему другом — често и мање взжној ствари — више и жешће писало и расправљало, него што се радило на упознавању и подизању забавишта у нашем народу. Не кажемо да се у том правцу није ништа радило, али тврдимо, да није у оноликој мери, колико то сама вредност забавишта изаскује. Ова установа у педагошком свету нема својих нротивника, а што их је било, ти су се повукли видећи какав и колики благодетан уплив врши забавиште према народу и његовој настави. Увађање забавишта није ни код једног народа ишло лако; као што свака нова идеја у опште тешко продире; али где је једном уведено показује сјајан успех. Код свију напредних народа забавишта су се већ укоренила, само код нас се у томе нешто натеже; као да би нама најмање нужна била. Ми овде у Угарској живећи Срби немамо више од 3, цигло три забавишта. Ми који би требало да имамо у сваком другом трећем српском месту, немамо само три, а то само за то, што не познајемо ту установу, не знамо колико је узвишен смер тих завода, а што је најглавније, ми немамо агитатора ни подстрекача, који би за ту установу одушевљавали народ, а најпосле и сама школска власт не иоказује у томе велике заузимљивости,