Школски лист

— 14? —

Много има устава духовном развићу. Ми ћемо се обазрети на опе, које нам се чине, да су веома јаке. Сваки од нас учитеља осјећа, колико је тешко радити са више разреда. Много и много је лакше радити са једним разредом, јер учитељ има ђаке истог скоро доба, рад му није комплициран, лакше удеси ностунак према индивидуалности нојединаца, има више времена, да се бави с лошијим ђацима. Школе са једним учитељем нијесу ништа друго до нужно зло, да не буде горе Ријетки су учитељи на таковој школи, чији је рад сасвијем довољан. Па је ли он томе крив? Није толико, колико се виче на њега, јер нема доста времена. Ево како то Линдиер мотивира: „Учитељ може непосредно да паставл>а само један разред, друга разреди тихо раде. Но ови се морају за саморадњу прзправити и на концу им треба радњу прегледати. За то вријеме ништа не раде други разреди, чиме се троши нужно време и повод је немиру. Гласном наставом са овим једним разредом буне се они разреди, који тихо раде, особито млађи ђаци, који радо слушају, шго учитељ и старији ђаци говоре. По томе је учитељева радња раздијељена и спора, јер мора да надзирава и своје тихе раднике. Уз то долази још и ово: ђаци са једним учитељем морају много за себе да раде ; тиме се нриучавају површности и брзоилетости, а бољи ђаци и безпосличењу, јер прије израде задатак. Учитељ нема кад да ваљапо надзирава ове тихе раднике, а монитори су од помоћи само опда, кад млађи ђаци што механнчно раде." Ако нам је стало до праве просвјете народне, отварајмо, гдјегод можемо, школе са више учитеља. Камате на ону главницу, коју дајемо двојици само учитеља, биће много и много берићетније, но камате од главнице, коју дајемо једном учитељу. Колико је тешко радиги са више разреда у исти мах, толико та тешкоћа расте, ако се дјеца прерапо узимљу у школу. Често добије учитељ такову дјецу, која имају какову тјелесну махну, која много смета и дјетету и учитељу. А понајвише је духовно благо дјечије врло танко. Томе се није чудити. Сиромаштво се страшно шири на све стране, те родитељи улажу највише времена на свој опстанак. Немају, дакле, доста времена, да се довољно баве са својом децом. Најчешће ни не умију поступати са својом дјецом, како треба, а духовно им је поље врло узано, те не имају чему добром да науче своју дјецу. Једпом ријечи мпога дјеца долазе у школу врло слабо ва-