Школски лист

блаженство ништа друго Бог од њега није захтевао, него да га хвали п слави и да не једе само од једнога запрећенога плода. Па да би Бог још већма човека утврдио, да не окуси од тога запрећенога плода, дао му је познати сва она сљедства, која ће нреступом ове заповести Божије на себе навући. Ко бп рекао и ко би и иомислити могао, да би праотац наш Адам, толико милости Божије заборавио, толика добра, толике сладости н красоте оном горком н смртоносном илоду запоетавио и себе свега онога пређашњега блаженства и среће лишио ? Алн такоје, прељубезни моји! 2)аво, враг, непријатељ н пакосник злобни и завидљиви толикој срећи Адамовој није хтео мировати, но превари Еву, слабији пол рода новеческог, а ова опет не даде мнра Адаму, него га превари и наведе, да окуси од запрећенога плода п тако преступише Божију заповест н изазваше иротиву себе правду Божију, те бпше не само из раја истеранн, него и на вечиту пропаст осуђени—н то не само они, него п деца њнхова, унучад и праунучад, па и с-ве потомство њихово. Да, тако је, а ннје могло друкчнје ни бити, јер какво је семе, така је и биљка, какво је стабло, такав је н плод! Па пошто је само Адама и Еву Бог створпо, од којих су сви народн на земљи произишли, то је и сав род човечији, син људи на земљи нраотеческом греху и вечној смрти нодложени били. У таком грешном и жалостном стању налазаше се сав род човечески више хиљада година, па што се даље од корена удаљаваше, то све дубље н дубље надаше у разна безакоња, све то већма и всћма ум затупљиваше, а безбожије н многобожије растијаше н сви другн гнусни и вредовити пороци земљом, или боље рећн људнма овладаше. Пнти их можаше страшнн онај васионски потоп, нити пропаст Содо.ме н Гоморе у чувство привести н од пута безакоња одвратити. У таком страшном и очајања пуном стању налазаше се род човеческн у време владавпне Августа цара римског, нити му ко год можаше помо5ш, осим једнога свемогуКега Бога п његовог милосрђа. II заиста—Бог се смиловао на толику несрећу и толику пронаст човеческу! те је иослао свога јединца, да у телу човечијем нзведе људе из толике заблуде на иут правде и истинитог богопоштовања, да им нокаже опет прави пут, који води у бесмртије н вечни живот и да за доста учини иравди Божијој за Адамов ирестуи и толика безакоња, која почпнише људи, приносећи сам себе на заклање и безчасну смрт крсну н чинећи људе од робова сино:;има п насљедпицима славе Божије.