Школски лист

— 26 —

вару. гдо је основну ерпску школу п гимчазију свршио, а затим је на своучилишту исштанском од 1839. до 1844. филозофију и нрава слушао, као један од првих питомаца великог добротвора Саве Текелије. У јесен 1844. ступи он у богословију, у којој тада скупљени беху најотличнији синови срнски. Заједно јо учпо и свршио богословију 1847. са Стојачковићем, бароном Рајачићем, Кречаревићем, Јоцићем, Мајнским и покојннма Павлом Кречаревићом, Дпмитријем Вукићевићем, Георгијем К. СтеФановићем, Павлом Тана^евићем и Теодором (нотоњим еписконом ТеоФаном) Живковићем. ПроФесори су му били Сергије Каћански, Никанор Грујић, Патрикије Попескија, Антоније Нако и .Хукијан Николајевић. Као отличан богослов и правник стуни он одмах но свршетку богословије у двор темишварског епискона Пантелеимона Живковића и у монашеству промене нме Василије на Василијан. Постунајући полагано у чину, нроведе он много година у Темишвару као конзисторијални нотар и катихета србске нравославне младежп у гимназији тамошњој. Године 186(5. ноггане архимандрит у Хонову а доцније му предата бу т де унрава манастира Беочина. Године 1882. па Петров дан посвећен буде за епископа Бачког, а после смрти нокојног патријарха Германа Анђелића био је администратор Митронолије све до избора Патријарха у Априлу 189.0. 1>ио је човек научен, и доброг милостивог срдца. Чииећн добро није хтео, да се за доброчинства његова зна ио ономе : „Што чини десница, да не зна девица." Не давно је на конвикт учитељски иоклонио 50 Фор. <'аран.сп је са великом свечаноиЉу у Новосадској катедралној цркви 24. Јануара на дан успомене св. Григорија богослова. На опслу и снроводу чинодјејствовао је св, Патријарх србски Георгије Бранковић са 7 протопресвитера, 2 игумна и многобројним свештенством обојега реда. Надгробно слово говорио је преч г. Мирон ђорђенић игуман Ковиљски. Блаженоунокојеном Архијереју Василијану нека је: Вјечнија аамјаг!

СБЕТОСДВСКД БЕСЕДА У СОШБОРУ. По с-вима крајевима и местима, где год Срби живе, прославља се дан светога Саве, нрвог .срнског архиепискона и цросветитеља, од вајкада најсвечаније како у цркви, тако и у школи, у којој се освети водица и кољиво у: нојаље оба тронара и: „Воскликнсм љубовију." Ос-им тога уведено је у оби чај, да се на тај дан у вече приређују забаве, а нарочито чине го учитељЈ и ученици, но највише они са наших виших просветних завода, као н. пр гимиазпје, више дев. школе и т. д. Па и осповне школе — и но маленим с<г лима -г пруже народу заиста нријатна ужипаља овим .начином, краснословсћ и певајући одабране несме. Ж питомци и питомице еомборског срнског учитсљишта приреде скро с-ваке године на дан светога Саве беседу с игранком у кориет својих сромашпих саученика и саученица, на тако и ове. Том нриликом надне леа свотица, јер та забава бива по најбоље посећена, а многи дарежљиви људ нритекну с добровољним прилозима, те се тако сиромашним ђацнма колип-