Школски лист

2<)

в жеку као захвалу на труду му око ноучавања хора, а ирисутни су бурно клидали : Живео Блажек ! Восеље је трајало до белога данка. Приправничкој младежи наздравио је песничким полетом г. Љ. Рајић, већпик кр. судб. стола и председник читаонице, напомиљући им пажност на,-таие као учитељима и стављајући им на срце песму: Дижимо школе ! Примећујем и то, да су чланови нриређивачког одбора — као и њихови остали садругови — веома предусретљиви били и да су се свагда, примерно владали. Евала ! Добровол.ни нрилози са улазницама донели су 440 Фор. 86 нч., од тога је 283 Фор. 58 нч. чистог, пгго се међу сиромашним ученицима и ученицама поделило. Овакове забаве нисмо скоро имали ! Ив.

Р а з н о. „С |)ПСКИ Сион" недељни лис-г за црквено-просветпе и автономне потребе српске пранорлавне митрополије Карловачке. Одавна се у нас ос-ећала прека потреба једпог духовног часописа, који би служио као званичап орган за црквену књижевност и народно-автономне ствари у нашој срнс-кој митрополији карловачкој. Такав лист био би јака полуга за развитак и унапређење наше сиромашне духовне књижевности, као н за учвршћење народно-автономног живота наше цркве и школе. Чинили су се, истина, још од нре двадесет година, па с-ве до сада разни покушаји, да се тој потреби задовољи, те је у то име поникло неколико црквено-нросветних листова, као ,.Беседа", „Истина", „ Глас- Ис-тине" и т. д. Но сви ти покушаји нису могли постићи жељене цели, нити ноказати довољна успеха, јер сва та књижевиа нодузећа због слабе материјалне нотпоре нису могла дуго опстати, него морадоше угинути. Сви ти листови вршили су своју дужност, неки краће, неки дуже време, али подлегоше најносле у борби са немаром наше читалачке нублике. Тако је морао престати крајем прошле године и нотоњи такав лист „Гласт Истине", који је седам година истрајао у непрекидној борби за свој опстанак. Но на мутном небу нагас црквене књижевности ночели су се разилазити облаци, те се заче ведрити. Водећи озбиљну бригу о нашим црквено-народним потребама наш највиши духовни Форум — Свсти Синод решио је не давно, да се за напгу овострану српс-ку Митрополију оснује један угледнији недељни црквено-просветни орган и оставио је Њоговој Светости патријарху срнском Георгију, да ту велеважну одлуку по с-вом најбољем увиђењу изкеде и оствари. Његова Свстост натријарх српски Гсоргије Бранковић извршио је новерену му од светог Синода задаћу, те је одлучио, да се установи и створи нов духовни часонис под именом „Срнски Сион", који ће недељно излазити од нове године 1891-ве п који ће бити зваиичан орган српске нравославне ^Гитронолије карловачке за црквено-просветне и автономне нотребе наше. Његова Светост патријарх Георгије као власник „Српског Сиона" по-