Школски лист

— 21 —

ћих енглеских државника однегован је у интернату у Етону, па је нпак њихово образовање тако успешно, да они бар одиста нису коњеки топот (РГегДе§;е(харре1) у нарламенат унелп. (Расположење деено, покрет лево. Један глас с' лева : магарећи говор!) Асбот даље: Кад се у овом парламенту једном говорнику довикује: „магарећн говор!" то је најбољи доказ томе, да нам је ваљан васпитан завод пуждан! (Бурно одобравање с десна). У интернатима уче се деца чему, што се у гимназијама не учи: такту, дискрецијн, ваљаном понашању, који је у свакој грани жпвота, па и у позицији од користи, а где-где баш неопходно потребан. Па против има ствари, које се у гимназији, нстина, не уче, али ипак на младнћима остају, као : кавцење, лагарпја, п она бећарштпна које трагове у разним разредима налазнмо. За наш народ ннт ће бити несрећа ни опасност, ако се један илн више такових завода оснује, из којих ће питомци оно собоА! понети, што се у Француском 1а ћаи!е роШезве агЈ8(:ос1'а(;1(јие назнва." Тај догађај расветљује н како екстернат на образовање карактера утнче. — Па што се тиче притворства, пнјанства, лажн, то не знамо куд да убројимо оне „ноћне ексцесе" екстернатскнх ученнка, због којих се често дижу гласови и држе прОФвсорске конФеренције, а чега свега у интернату никако бнти не може ?! Завиримо само опет у чланак г. М. П. у иоменутом извенгку срп. учнт. школе у Сомбору! Нека сада чнталац н сам расуди, у колико су наведене онтужбе на интернат основане, јер се не осећа потреба п даље пх сузбијати; с тога ћемо да наведемо, шта је управо нзазвало потребу оснивања интерната V Људи су дугим. и озбиљним размпшљањем опазнлн, да самосталан начпн живота младих и неискусних ученика у екстернату допринаша изопачавању њиховог карактера. Иотпуна слобода, коју ужпвају, а није их могуће ван школског времена надзирати, одводи их на постуике н уживања, која штетно на њихово тело и дух упливишу. — Сиромашнијп, у паштењу да безбрпжнпје своје школовање доврше, теже за заслугом, коју стичу давањем часова. Тим пак одузимају часове за сонствено образовање н стручио усавршавање, а тим чпном држава п народ — односно родитељи — добијају неспремних васпитача својој деци — будућим грађанима. — Те дакле махие, које се у екстернату никако не дају отклонити, допринеле су оснивању интерната, где нитомци нод ваљаним, непрекид-