Школски лист

1 ф . 50 новчпКа, а за СрЛију 4 динара. Учитсл.и са малом платом, као и богосдови и прииравници, доЛијају лист у пола цене. Дописи и тгредилата ша.т.у се: Уредништву „Школског Листа" у СомЛор.

Бр. 9. У Сомбору 15. Септембра 1891. Год. XXIII.

ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНОГ УЧИТЕМ. Ј јило мн је дпадесет годнна, када се озбиљни управитељ учптељске школе одтшовљеним а дипннм говором опростио од нас —- овојих ученика. V рукама нам већ беше учитељска сведоџба п.ц[ као што смо је мн звалн „дннломом." За тнм нам је дао очннски савет за будућн нам .кивот па се разидосмо на свО четир стране;. Како са.м се осећао са учитељском дниломом у руци; та ни хинески цар није од мене бољи био. Као да ии се врата рајска отварају тако бејах срсћан, а оно упргц^отварају се врата на 18. школн, гаколн живота а са ученицима. Бејах сиромах, као црквенн миш, алн то ннје нигата чнннло. Нпак сам се богатим осећао; јер еам знао, да сам свргаен човек, којн сам способаи, не само да но с.ухој прози. заслужујем кору х.теба, него и да користнм својој домовшш, црквн и чо-вечанству. Днп.томиран сам учитељ а гаироко ми се ]10.т»е отворило ганром домовине лепе, где говоре и осећају као и ја. Мотао сам комиетовати куда год хоћу,- где год бегае отворено место. Груд .чн се наднмала од светог одугаевљења : поднКи, унапреднти народну иаставу, служити велнкој идејн човечанске образованости, радити у гаколн и ван ове свуда, где год се са.мо може за народ, за децу мога народа, боритн се за лепгау будућност, за просвету драге мн домовине. Како ћу жцвети ? Да ли Ке мп бптн дово.т,аи миниму.м плате на покриКе ^ојих .потреба ? Ови-м животшш нитањем несам се бавио. Несам но.мшнљао на ненрн.пм.е, које ми могу сметати, иесам номнгаљао, да Ке ме можда крнво разумети, криво, схватнтн моју жељу, Др жао сам, „око је душино зрцало" па ће мн нз очију прочитати чистоћу мојих ^гжаа.... Искуспо сам, да је у свету, к<>јега сам ја идеално замишљао, миого друкчије, но што сам мпслио. Искусио сам, да ме је