Школски лист

Војповићу пз Калуђерова, Сави Лудајићу пз Суботице и Љубомиру Башићу из Септ-Апдрије ириправнпцима трећега разреда; Александру Петровићу из ГГардања и Јовану Хаџићу из Повога Сада приправницима другога разреда; Ивашш Стојковићевој из Сомбора приправници другога и Косани Ајдуковићевој приправници првога разреда из ГГаланке. На предлог проФесорског збора србске учитељске школе Сомборске ради иолучења стинендије од 50 ф . 40 н. из закладе покојнога ђорђа Раље за 1890/1. школску годину на прво место предложеп јо прииравиик Милап Рацкопић из Б. Кикинде, а за 1.891/2. школску годину предложен је "Т)ор1)о Терзии приправник II. разреда из Мартоноша. У Горњокарловачкој учитељској школи има 22 стипепдије из народних Фопдова. У пражп.ено јо било 11 места, која су по предлогу Управе попуљена. Овом приликом паложопо је управи те школе, да одсада има управити молбенице свију компетената с-а квалиФиционом таблицом и сведочаиствима њиховим Школском Савету подпосити.

НА ГРОБУ ИСИДОРЛ СТОЈКОВИМ, проФесора српске учитељске школе сомборске. И гробље ћути немо . . . у запад сунце топе, Благи се сутон спушта па груди васионе Умукла пјесма бујна, шго слави дневно баје, Ој све се миру клопи, покоју све се даје — — Тек из сна што се кад-кад јесењи вјетрић прене И на ким крилон својим жалосне врбе крене Па цв'јетак цвјетка љубне и листак листка дира, Те као уздах јекпе кроз дворе вјечног мира: п— °ј спајте, спајте сјени, вјечпост вас с пебом спаја Том жићу пема конца, том санку нема краја . . ! % Гле овај гробак овде, пред врати светог храма, Ој колко нада милих скрила је љег'ва тама; Колико снова дивних, па жеља јато л'јепо, Та тешка злобна судба створи у прах у пеп'о; И диже ову хумку, кроз .вјечног жића часе, Да ј' вјечни уздах хлади, и вјечне сузе квасе, Да гаји — мртвој сјепци једини зрачак среће Хај оно мило, л'јепо незаборавак — цв'јеће Ој слатко ли се сања, у двору вјочпе славе Накоп толиког труда, пакон те горке јаве ; Након путева мучних, кроз жића оштро трње, Од оне колевке мале, па се дво раке црне Па спавај !... Стајаћо вјечпо., спомен што с' дићи знао, И ком си евијетлим радом вјечити живот дао; Ког си ду боко мето у срца ерпској. нади,.,,— ^ ; и. и