Школски лист

— 188

није су те мелодије и код самих Грка у мпогоме прејиначиле али срнски свештеници и калуђери одржали еу те мелодије у својој нрвобитности и култивирали су их у нрошастом веку и у иочетку овога столсћа особито у Фрушкогорским манастирима а доцније у карловачкој богословији и осталим нашим богословским заиодима, као и у сомборској учитељској школи. Од Србаља примили су те мелодије и Ромапи особито раснространили су их у евоме народу, особито преко учспика негдашње вршачке и садашње арадске богословије и нрспарандије. Такођер г. Бољарић изнео је у ссоме предгопору многе лене и запимљиве тачке из нрошлости, „нојања" и у кратко јо разложио како је ово дело „Српско нравославно нојан,е" удешсно, да се по н.нме што најлакше и најбоље појати научи. Свој леи и језгровит предговор завршује следећим речима: Ми смо дакле своје учинили, пе жалеЛш ни труда, ни здравља, ни трошка само да Српчићима олакшамо и омилимо учење нашег богодапог пјенија а да се и нред туђијем свстом љиме похвалимо Но овај рад наш није евојипа наша, наш изум он јс својина векова тековина народа нашег, нјеннје нашс је срп. народно певање па га зато и предајемо као драгоцен адиђар у аманет нотомцима народа нашега, да га никад не забораве и да виде што су им иретцп радили и како су благолепије црквено љубили. II ми исто дело наших врсдних скупљача најтонлије нрепоручујемо нашем свештенству и учитељству и желимо да се у српске школе, учитсљскс заводе и богословије што пре увсде, да се њим народ наш користити може. Драгутин Блажек.

Позив на прилагање за подизање споменика ИСИДОРУ СТОЈКОВИТЈ. Жива успомена на врлог покојнпка Исидора Стојкошгћа ио Орпство заслуго пупог бнвшег проФесоре па учитељској школи у Сомбору; љубави пуна оданост и позив са свих сграна, где његови благодарни ученици, прожмати од покојника у аманет наслеђенпм духом чиста родољубља, делају на пољу народне просвете: побудило је његове бивше ученике и иоштоватеље у Сомбору, да образују одбор у сврху куплења прилога за подизање споменика, као видљивог знака оне оданости, иоштовања н благодариоети које према неуморном раденику, врлом родољубу а сада упокојеном свом бившем наставннку, односно поштоваоду осећа до двадесет учитељских и учитељнчкнх нараштаја. Да би споменик што достојнпји био великих заслуга мнлог учитеља и да би престављао вернију слику оног поштовања, које осећамо и којнм дугујемо незаборављеној успомени драгог нам покојника, то потписани у име одбора, позивамо све бивше његове