Школски лист

— 181 —

би требадо да родитељски дом и школа рамо уз раме на бољитку дечијем раде. Школа се може сравннти врту, у којем баштован облагорођава дивље младице а облагорођене негује и чува од сваке непогоде. Да би се ово еве иснуиити могло, нужна нам је слога, јер у слози је саас! велп срп. нар. пословица, слога пак може се на школу применути на следећи иачин: власти да се брину да деца редовно школу похађају (на жалост ово код нас Срба у великом још цвета, да родитељи само силом шаљу децу у школу). Родитељи и свештеиици да надзиравају учитељев рад, да га подпомажу у његовом светом прзиву, да се узајмно поштују и у љубави живе, те тим деци за прнмер да служе, онда ћемо се уверити, да школа служи на то, да облагорођава невина срца младе нам деце, нотоње узданице народне. У Сомбору 1891. С. С., приправник.

0 ВАСПИТАЊУ ОДРДСЛИХ ДЕВ0ЈШ. (Свршетак). Пајобичнији извор за издржавања девојака код нас је заиимање васпнтачица. На шта се изискује од једне ваенитачице? Обично ништа друго него знање страних језика и свирке на гласовиру и пошто се ништа друго од њих не изискује, то тежи свака васпитачица за тим, да пробуди код својих ђака љубав према страиим језицима и у средњу руку прама свирци на гласовиру. Васпитачице обично узимају код нас само имућни родитељн за своје кћери, тиме увлачи се у породицу површност у свему домаћем и слеио подражавање страннма обичајима. Ако има девојка да наступи звање: васинтачице, мора сама бнти за то звање васпитана. Зато нека се оспује васпитачки завод у ком би училе стране језике, као: Францускп и руски а осим тога, да се уиознају са домаћом литературом. У таким заводнма нека се уче природне науке, психологнја, дидактпка, педагогија, и наука о здрављу а осим тега, ручни рад и музика. Васпитачице, које би такав завод свршиле, имале би веће важностн него сада што имају, а и награде би боље биле. Не би шкодило да такав завод похађају и девојке из отменијих кућа да науче оио, што ће им као будућим матерама од ведике користи бити.