Школски лист

— 1\ —

стварни и по духовни живот човечији, а нетреба децу са којекаквим безпослицама мучити. „Кад деца штогод науче, то треба да п подпуно добро науче н чесго понављају и у томе да се многим вештбањем усаврше. * „Роднтељн н учитељи, школе н старешине треба да саједињеннм силама настоје, да се настава младежн олакша и омили да се ослади и пријатном учини. ПГто се човеку мили, то ће и најлакше и најбоље и најрадије научити. „Ко своју децу пре учи туђему, страном језику, него што знају подпуно добро свој матерински језик, уподобљава се ономе, који би свог сина пре учно јахати, него што је ногом пошао. ,,3'чење других језика заиочети ваља онда, кад деца најпре у говору и у писму свој матерњи језик науче, а други језик учити ваља уз ирииомоћ матерњега језика и то један језик за другнм ваља учити а не више језика уједаннут; јер тим се ироузрокује забуна и збрка у мишлењу. „Добар запт н ред нуждан је у свакој школн. Школа без заита јееге млин без воде. % V: „Настава треба да се почиње са познавањем предмета што су у дому у дворишту и у месту рођења детињег, најпре се учи своје пак се мало по мало нрелазн и на оно што је удаљено и туђе. „Са реалним посматрањем а не са простни описпвањем непознатих предмета треб.а наставу заиочети. „Где се не можо ноказати права ствар, ваља се помоћи сликом. „Најпре ваља ствар посматрати у целости, па онда њене поједине дечове и наиоследку се опет ваља вратити на посматрање и упознавање целокуппе ствари. „Свака вештина учи се вештбањем; писање се учи писањем, иевање певањем, цртање цртањем, свирање свирањем, пливање пливањем. Ту није нуждна унапред теорија, него одмах треба приступити нракси. * * * Примером старијих, навиком, и добрим заитом ваља младеж из ране младости привикавати умерености, уздржљивости, разборитостн, пристојности, вредноћи и уредном жнвоту. „За рана ваља децу учитн, да је сав овај живот наш само