Школски лист

1 ф . 50 новчића, а ва Орбију 4 динара. Учитељи са малом платом, као и богослови и принравници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата шаљу се : Уредништву „Школског Листа" у Сомбор.

Бр. 10. У Сомбору 15. Октобра 1892. Год. XXIV.

ПОБТОРНА ШКОЛА И РШГИЈСКА НАСТАВА У ЊОЈ. Јесен је. Настали први школски дневи. Деца се журе које ће пре да отиде у школу и да се упише. На то их и родитељи подстрекавају. И која су иозната већ са школом иду и сама. Неку и родитељи воде: отац или мати, дед или баба. Поглавито новајлије. Ретко да ће који сам доћи. Понајчепгће их доводе.: деда или баба. Отац онда води, ако је и сам средњевечан човек. Младом оцу не годи, да узме свога школског новајли^у за руку и учитељу да га одведе. Као да осећа неки стид. А је ли овај оправдан ?!.... Већ ево ти деде!... Помози Бог господине! Ево, довео сам ти ђака. Мали је још. Као што видиш. Тек му је седма. Не би га дао у школу. Али — писали га. Па шта знам. Нека нде онда. Ништа велико не мораш ти њега сад учити. Нека се само научи у школи. До годиие, док мало одрасте, има времена и за науку. Доста је сад да научи Вогу се молити. То му јв и нужно. Задруго... баш неће „попа" бити!... Тако и тим речима од прилике предаје родитељ дете своје учитељу, доводећи га у школу. А то су веома карактеристичне речи. Нема сумње. Поглавито последње. У њима се огледа јасан појам, кога родитељи имају о школи. Богу да се дете научи молити. Веру своју да иозна. Шта би му више и требало. „Попа" и тако неће бити. Друго му је дакле све споредно. А таки појам о школи немају само сад родитељи. Тако је то наслеђено. Дакле од вајкада се провлачи, као народно мишлење. А у томе лежи и виши значај некп. Наша народна школа је свагда и школа религије била. У њој су се деца учила Бога познати и — Бога веровати. Богу као створитељу своме и оцу небесном — молити се. Бога љубити. У Бога све наде своје полагати. Па као што је то пре би./го, тако је и данас!...