Школски лист

Цивилизација свакога еа собом ионесе. У Америци нема наора него земљераденика, нема надничара него занатлија, који кад сврше своје послове обуку свечано русо и иду те слушају нредавања или иду у школу на раде или у хемијске лабораторије и тамо чине разне опите; женскиње пак кад сврши посао седа за гласовир, разговара о песницима, пис-цима и првим политичарима које све познајс тако исто као и муж јој. Народну насгаву у Америди донуњују т. зв. недељне школе. Ове недељне школе су једна врста новторних школа у које не иду деца него одрасли. У варошима су ове школе обично смештене поред које цркве, а у другим местима држе се у слободи. Овде се предају науке које су за живот нужне. Они шире просвету по начелу, да је писмо оно из кога може сваки ш СВ"М разуму извести науку за свој живот. Пробудити савест, нагонити и последњег човека да чита и мисли, то је цељ опих друштава и заједница, чији повереници т. зв. ономињачи па свима недељним предавањима участвују те тумаче.речи учитељеве, оне који незнају читати уче читати, верозаконске изреке тумаче, једном речи обављ.ају предавања у недељним школама. Оваких „ономињача" има и мушких и женских, који непрестапо опомињу нрисутне слушаоце речма апостола Павла: „Тамо где је дух Божји, тамо је и слобода." С мађ. М. Бандик

Гџторије ЈорговиИ србски пародни учитељ и унравитељ свију србских вероисноведних основних школа у Великој Кикинди, поседник златнога крста за заслуге, члан епархијског школског одбора Темишварског, подпредседник православне србске црквене обштине и изабрани члан градске обштине велпкокикиндске, после кратког боловања преселио се у вечност у Недељу 1. Новембра о. г. у 68-ој години свог делателног и узоритог живота а после навршеног петдесетогодишњег учитељског неуморног и најблагословенијег рада. Блаженоупокојени учитељ Григорије Јорговић рођен је у Бочару 1824. године. Учитељску школу свршио је у Сомбору 1842. Од тога времена непрекидно је служио као учитељ најнре у Карлову, затим у Бочарима а од 1852. године у В. Кикинди. Покојника су красиле све врлине, старих наших учитеља, са којима су сдружене биле и врлине учитеља напредније данашње школе. Његова екромност, његова точност и уредност, његова разборитост и оданосг к светој нашој православној цркви и његова ревност у присвајању новога мстода наставног са којим се 1857 8. године у Великој Кикинди и