Школски лист

— 187 —

Хоће кад год да се баш и насумрачи, Наиђу облаци, иа га светла скрију, Уништит' га мнију, Али заман труд им, •— би то, па и прође, Облачине мину, А са плава неба, — како само љупко Опет сунце сину. Све пролази редом, заборав све крије, А са светлим делом бо'ме тако није, Светло дело сјаје Докле света траје.... * Здрав нам за то био Учитељу стари, Бог нек Те поживи здрава, орна чила, Срећом и весељем нек Ти дом надари Свемогућа Сила. Још много година Српчад поучав'о, Истом оном слашћу, оном вољом старом, Истим оним жаром, Српском роду многе учитеље дав'о, Да разносе знања, А заслуге Твоје народ је иризнав'о. Па Ти плете венац: захвале — признања. Зујте дакле струне сред данашљег дана, Нека песма јекне милогласна, веља, Поздравимо њоме срца раздрагана: Крсно име свето Оца учитеља!... У Голубинци, 1892. Благодарни ученик В. Милан Иарин, учитељ.

ПРЕДСТЛВКА ко ЈУ ј е српски Народни Дрквени Сабор Високославном Сабору краљевпна Хрватске Славоније и Далмације и Високославној кр. Хрв. Слав. Далм. влади у Загребу поднео. Српско-православни народ у земљама круне св. Стевана ужива своју црквену просветну автономију, ујемчену државним и земаљ-