Школски лист

— 44 —

српски народ учио и васиитавао у духу српске народности и свете наше вере православне. Обдржавајмо и чувајмо по примеру св. Саве све оне наше лепе и дивне српске народне обичаје, који Србина карактеришу и које су нам наши дични прадедови у аманет оставили, да их као зеницу ока свога чувамо, јер су многи наши народни обичаји са вером нашом спојени, те ако њих презремо, презрећемо и сами себе. Пригрлимо наше свето православље, које је наше претке пет векова од пропасти сачувало, и одвраћајмо оне заблуделе и залутале, који се с кривих назора из незнања од своје прађедовске вере одрођавају и у Назаренство прелазе, јер ће се само тако и наш народ на овом шару земном у низу осталих народа као народ одржати моћи, будући нам историја јасно казује да је сваки онај народ пропао и нестало га је са лица земље, који је изгубио веру у • Бога, јер она само људе спасава. У свему томе пак треба интелнгенција да предњачи добрим и лепим примером како својој деци, тако и осталој маси народа наиме ратарскоме сталежу, јер се овај обично на образованије и више сталеже угледа. Зато свак, који се међу интелигенцију рачунати може нека светом и угодном дужношћу евојом сматра да поучава народ свој и живом речи и делом му путе к правој срећи показује, а нарочито редовитим полазком храма божијега и правом и искреном побожношћу посведоче, да су достојни потомци оних дичних својих прађедова, који су толико столећа са крволочни Турци љути бојак били за крст часни и слободу златну и од ових гоаени по гудурама и врлетима се крили и службу божију служили и драгоценом крвљу својом искупили и у аманет нам оставили чисте и неокаљане најдраже српске светиње: веру, језик и дично наше име српско. Предајмо их и ми са слављем светосавским својој млађаној узданици, своме потомству онакове, какове смо их примили, чим ћемо се показати ревним посљедоватељима св. Саве и одужити се бар у неколико оној неизмерној љубави, којом је он цео српски народ љубио. Купиново, 14. Јануара 1893. Теодор ПаниЂ, учитељ.