Школски лист

Године 1890. произведен је за протојереја, а 1892. наименован је за администратора протопресвитерата Арадског. Оставио је после себе тужну удовиду Персиду, и троје деце. Најстарији син је његов Никола сада учитељ у Мађ. Чанаду; млађи син Сретен нарох је у Срб. Св. Петру, а ћерка му је Зорка удата за Јована Поновића учитеља Старо-Бечејског. Отдични овај свештеник сарањен је уз велико саучешће 18. Фебруара. Било .је на ногребу 14 свештеника и 1 ђакон. У св. храму Божијем на опелу говорио је слово преч. г. 3)орђе Јеврић парох Сегедински. На гро бу опростио се од покојника преч. г. Младен Јосић свештеник Мартоношки. Са своје даровитости, и снособности, са својега доброг срца и са своје ревности у однрављању свештеничких и епархијских послова заслужио је покојни Прота Павле Јовановић признање своје обштине и народа свога. Нека му је вечна успомена.. В. НЕКРОЛОГ. Стеван БошковиК свештеник и парох Вршачки, члан конзисторије, управитељ срб. нар. школа у Вршцу и проФесор србског језика на Вршачкој реалци, преселио се у вечност после дужег боловања у 5 '6. години живота свог у Вршцу 24. Фебруара о. г. и сарањен је 25. Фебруара. Н>ега оплакује неутешна супруга госпођа Милева рођ. ЦвеЈић, рођени брат и три удате сестре. Филии. ВркиК учитељ у Дероњима, после кратког боловања преселио се у вечност у истом месту у почетку месеца Фебруара о. г. Докојник је рођен 1840. године у Сомбору; свршио је учитељску школу у Сомбору 1861/2. Бејаше он ваљан учитељ, који је после свршетка учитељске школе у Сомбору одмах добио учитељско место у Дероњи и ту много година школу и цркву ревностно послужио. Јивонка Августа удова БакиКка рођена Виртова удовица негдашњег нроФесора пакрачке и горњокарловачке учитељске школе Јована Бакића, и приватна учитељица Француског и немачког језика и свирке на гласовиру у Сомбору после кратког боловања преминула је 24. Фебруара о. г. у 60. својој години. Покојница била је рођена Немица из Беча, и бавећи се као васпитатељица у Пакрацу после 1870. године пође за Јована Бакића вршчанина бившег у то време проФесора у србској учитељској школи Пакрачкој, пошто је пре венчања прешла из римске у православну веру. Кад се Пакрачка учитељска школа затвори премештен буде покојни Јован Бакић за учитеља србског и немачког језика, земљописа и историје у Горњокарловачку учитељску школу куда се и супруга његова с њим пресели. Но када јој муж на скоро затим умно оболе и за наставу неспособан постане пресели се она с њим овамо у Сомбор, где је учећи децу себе и мужа издржавала, за време његовог дуготрајног боловања са великим самопреговарањем дворила га, неговала, ранила и саранила. Била је врло вредна и епособна учитељица и ваљана жена, са чега је опште поштовање овде заслужила и најотменији родитељи њој су СВ0 ЈУ одраслију женску децу на науку давали. — Народни Сабор од 1892. године вотирао јој је одправнину у износу 500 Фор. коју она није ни нодигла. Сарањена је свечано по обреду православне цркве на Успенском гробљу Сом-