Школски лист

— 84 —

И ако ни гимназија ни гословија у првим својим почетцима нису биле, а ни могле бити, ни по унутарњем устројству, ни по спољашњем угледу свом, на оној висини, на којој су — хвала њиховим врховним управама и новим великим и родољубивим добротворима, као и свесном народном црквеном сабору ! — данас, ипак ко да не увиди велики значај тих завода по овострано Српство у прве године њихова живота, кад су они, уз православну цркву, били, и ако скромне, али једине светле лучи, одакле је падала светлост умља и знања у сиромашни, тада ио готову запуштени народ српски? Има ли краја, гдегод српски наЈ.од живи, — а особито у земљама аустро-угарске монархије, камо добротворни зраци тих луча нису допирали? Треба ли спомињати, колико је гимназија, колико ли богословија карловачка образовала и за образовање спремила интелигенције српскоме народу, без које би народ остао умно сироче ? Требали спомињати, колико је патријаршко благодјејаније, основано уза та два просветна завода, отхранило српске даровите сиротиње, а без које они за цело не би били то што су ? Нема тога Србина, који не би био потпуно свестан о овоме значају и благодатном утецају ових завода на културни и религиозни развитак целог српског народа и свију крајева, где Србин живи. Па по томе зар бисмо могли ми сви, а нарочито зар смеју и старији и млађи питомци тих завода пропустити ову прилику, а да се с пијететом и благодарношћу не сетимо и родољуба , који су или морално или материјално засновали и одржали до данас ове тако нам потребне стубове нашега културнога живота?! С прославом прве стогодишњице тих завода истичу се у првом реду имена двојице родољубивих Срба, који су ударили темељ гимназији, богословпји и благодјејанију у Карловцима, а то су блажена спомена митрополит српски Стеван СтратимирОВИЂ и грађанин карловачки Димитрије Анастасијевић Сабов. Потиисани одбор мисли, да после истакнутога значаја поменута три културна завода српска, не треба посебно још да исгиче и неувеле заслуге, које су ова два мужа, а и остали добротвори оснивањем одржавањем и утврђењем ових завода стекли за домовину, за православље и за народност српску, заслуге, за које ваља цели српски народ да се и видљивим и трајним знаком своје благодарности одужи; те с тога, с пуно вере у осведочену благодарност и пожртвованост српскога народа ступамо преда њ, а у првом реду се обраћамо њиховим бившим потомцима и оним сународницима