Школски лист

— 36 —

ник на земаљском сабору у Загребу, Прото^синђео МитроФан Шевић, с. р. проФесор у богословији.

ПШТРЕБЛ ДА ЈЕ СРПСКД МАШ Мати! Једна реч па колико значи? Значи много. т 1им се немоћно створење божије на овај свет роди прва га у наручја прима мати, она прва управља своје очи у детенце, радује му се, љуби га, чува га, храни га и непрестано лебди над својим дететом. 0 колико ноћи, колико горких тренутака проведе мати бдијући над слабим и немоћним детендетом у колевци, не знајући шта хоће, где га боли кад дете вришти. Дете је првих дана после рођења слабо и немоћно. Оно не зна говорити, нити је свесно свога живота, али ипак осећа. Живци те телесне справе у телу детињем осећају, крв својим током ради као и код човека само што је код детета ток лакши. Што даље од дана рођења детињег, то све јаче развијање телесно. Зато се мати најбрижљивије стара, да детињој природи задовољн, т. ј. да дете буде снабдевено телесном храном која ће му живот и здравље одржати, јер кад би мати оставила своје чедо у колевци само себи, не би оно могло ни неколико дана живети. Из свега овог види се да мати има огромну бригу, дужност, и извршење своје васпитатељске радње. Па ипак како ли се та брига материна, та љубав њена према детету — од стране деце награђује, како се обасипа, аке не делом, а оно бар речима срдачна захвалност за сва она добра, која мати својој деци указује од рођења им па све док не дођу до свога хлеба? Врло слабо! Брло мало! Узмимо само једно село. У том селу распитајмо данас колико има захвалних синова који у подпуној мери по петој божијој заповести: „ х 1ти отца твојего и матер твоју да благо ти будет и да долгољетен будеши на земљи" владају. Можемо их на прсте набројати. Посматримо данашњим даном образованост. Несмемо рећи да није на највећем ступњу. То је лепо додуше сједне стране, ама ето ти белаја с друге стране, поред те лепе образованости којом се напаја српска младеж у школи не достаје им васпитање. Па ко је томе крив? Питајмо српску мајку, питајмо српског народног учитеља, питајмо оца, питајмо свештеника. Сви ће осим матере рећи, крива је мати што му није у младеначке груди усадила страх божији, поштовање, побожност и