Школски лист

— 93 -

историја нашега народа, а узори »и најдивнији умотвори српски, наше лепе нар. песме, треба да су им за душу прирасли, као и сама љубљена отачбина. Како ли ће утицати оваки родитељи на своју децу, мислим да није нужно ни говорити. Да споменем још и родољубље, то најмирисније цвеће, које треба да је дубоко усађено у срце Срба родитеља: Кад наступе дуге зимске вечери, кад бесни бура, од које суво дрвље стењући савија пусто грање, на пољу цича зима, да човек не би ни пса на поље истерао, скупила се сретна породица поред топле пећи, у којој час по се зачује лака пуцњава смрзлих дрва —- тад бабо узеће своје најмање чедо на крило, а остала би се скупила око драге мајке, па слушају, што им бабо приповеда. А он се преселио у стара времена српска, неприметно пригрлио чедо на грудн, с одушевљењем прича о старим српским бојевима, о Косову, Милошу, Марку и Ивану.... И пробудиће и у оним маленим грудма жар сриског одушевљења и племенитог заноса српског; а за баба неће бити веће среће, него кад из оних малених усташца слуша дивне гласе: „Је ли бабо и ја сам Србин и ја ћу тако ?!.... У Сомбору. Вера Бугарска, свршена приправница.

НЕКРОЛОГ. ј- Јоспф ШевиЕ учитељ у Черевићу, после дугог и тешког бодопања преселио се у вечност ноћу у очи Петрова дне. 1. Јулија је носле свечапог оиела у Светосавској цркви Черевићској уз велико саучешће сарањен је о трошку црквене обштине тамошње. Покојник је рођен 20. Септембра 1841. године у Мохолу у Бачкој. Основну школу учио је у Мохолу, четпри нижа гимпазиЈска разреда у Карловцима а учитељску школу нолазио је у Сомбору од 1. Октобра 1861. до последњег Јунија 1863. када је испит за учитељско осиособлење положио, и одмах је исте јесени изабран за учитеља уЧеревићу, где је нуних 30 година пајревностније народу свом послужио, као вешт певац умилним својим гласом увеличавао је богослужење, а као један од најбољих учитеља васнитавао је и обучавао дечицу за три десетине година уживајући ноштовање обштине своје. Покојник је оставио за собом неутешну удовицу са малољетном ћерком, без сваке иодпоре и помоћи, а јединца сина Петра учитеља у Херцеговини, и једну удату кћер у Београду. Нека је вечна успомена честитом учител.у ЈосиФу Шевићу.