Школски лист
— 159 —
одлазио је слављеник у ниже разреде народних шкода, те је сам децу учио да срицањем не понављају слогове већ што напишу то одмах и прочитају. На овај начин увео је он први нови метод иисања читањем у наше школе и то још онда, када ни један стран завод ни помишљао није да се њим посл^жи. Али се он није само тим задовољио. Доводећи приправнике у основну школу, показивао им је очигледном наставом како ваља ученике учити и с њима благо поступати. Али се нигде, можда одушевљење ствари образовања, нигда љубав своме високом позиву и истрајност у извођењу модерних педагошких начела у нашега слављеника боље не огледа, нег у оним знаменитим учитељским скуповима и конФеренцијама на којима је он онако јасно, онако занимљиво и зналачки о новом методу очигледне наставе предавао. Беше то 1858. године када се по налогу Дра ђорђа Натошевића у дворану варошке куће у Сомбору, искупило до 150 учитеља разног доба и школске спреме, да се поуче, како им по новом начнну радити ваља. Стари учитељи, који ни појмити не могоше, да се другчије учити иоже нег што су они годинама свикли, слушајући младог предавача како убедљиво разлаже, увиде да ништа не знају и за>1сале, што нису млађи да код њега на ново у школу иду. Један умировљени учитељ, који је у оно до,ба учитељске зборове похађао причаше ми, како је наш слављеник с таким заносом нов метод толковао да га је милина било слушати, и како н стари и млади учитељи једва чекаху да господин Вукићевић предавање одпочне. И заиста диван а уједно и дирљив призор бојаше то, видети где сбди ученици као жедни слушају младог проФесора који их чаром свога говора заноси у њима донде непознате светове. С каквом је вољом млади предавач ту своју милу дужност вршио разумећемо тек онда, ако помислимо да је за време од шест недеља без прекида по шест сата дневно говорио. Па немојте мислити, поштовани слушаоци и слушалице, да се наш високоуважени слављеник ограничио можда само на учитељске конФеренције, да се за њих спреми, био је он савестан и марљив и на обичним часовима у учитељској школи, а колико је у власти имао предмете што их је ученицима предавао о том нека сведочи изказ једног поштованог ветерана учитељског у Сомбору, који ми је доживљај тај сам приповедао.