Школски лист

*

— 162 —

Све су то корисни производи савесна труда искрена родољуба, који свом иреданошћу тежи, да напретку просвете што више допринесе; али сви су ти радови само претече делу од велике вредности, које ће име писца по свима крајевима Српства да пронесе, и да му славу као одлична педагога и методичара за навек утврди. То је дело: Уаутство за иредпвање буквара у свези са очигледном паставом, награђено са 75 дуката, штампано у Бсограду. Иа ни том Упутству, и ако је више издања доживело, и које још данас као ручна књига свеколиком учитељству, а ученицима приправничког завода као уџбеник служи, не беше суђено да писцу заслужени венац награде прибави. Одликовање ово одређено беше делу, што га је Матица са 25 дуката наградила а које се зове: Мисли о начину како да се у духу иравославне вере и ирема иотребама народним у ред доведу црквено-иросветни одношаји сраски , штампано у Новом Саду 1865. године. Дело је ово верио огледало стручне спреме и темељног познавања црквено-просветних прилика у народу нашем, и ја слободно рећи смем, да су сабори наши готово целу зграду наше црквено-школске автономије на основу ових мисли високоуваженог слављеника подигли. — Тим делом попео се слављеник на ону висину, са које је у народу српском постао највиђенији међу највиђенијима. Као проФесор срп. учитељске школе предавајући Земљопис, својим красноречивим начином напише слављеник 1873. године: Зеиљоиис за сри. нар. школе у Угарској , који провезе занимљивим податцима наше историјске прошлости; па тај по себи сухопарни предмет тако ослади школској омладини, да се свршени учитељи још и данас на ту књигу мило сећају. У том духу напише 1874. и Слике из аовеснии,е сриске , а те исте год. и Слике из аовеовице Угарске. Да овај рад није могао остати без признања и ненаграђен најбоље нам сведочи одликовање, које још и данас родољубиве груди милог нам слављеника краси, а чиме га одликова 1870. године Његова Светост кнез Никола црногорски, давши иу Данилов орден за заслуге, што су по савету и упутству слављеникову данашње школе у Црној Гори уређене, а нарочито што је слављеник наш врло згодан Буквар за црногорске школе удесио. Но ко ће да наброји све заслуге које је слављеиик као управитељ, као уредник „Школског Листа" као школски саветник и као највећи достојанственик српске школе, као главни реа?ерент у низу дугих година за школу и просвету народну стекао ; ко ће