Школски лист
— 167 —
а и у опште чланова свију других отмених сталежа разлике вере и народности. На вечери је пало врло много китњастих здравица, али их због многобројности не можемо све у целости донети, а бирати од н.их не можемо ни толико, јер једна беше лепша од друге, за то ћемо их овде само укратко навести а само здравицу председника приређивачког одбора г. М. Калића, управљену јубилару, донећемо је у потпуности својој. Прву здравицу подигао је слављеиик у здравље Његовог Величанства нашег аремилостивог краља. Здравица је ова саслушана од стране свеколике публике на ногама и поздрављена са бурно и одушовљено жнвио! Другу здравицу је опет слављеник подигао Његовој Светости Преузвишеиом Госаодину Патријарху Георгију ВранковиЛу. Поздрављена је са бурно и одушевљено живио! ТреКу здравии,у подигао је г. проФ. Мита КалиИ као председник приређивачког одбора слављенику , која од речи до речи овако гласи: „Поштована господо н госпође! Кад год се приближимо каквом селу ми ћемо још из далека опазити како се изнад малених кућа високо уздиже црква, као мати опкољена ситном дечицом; а поред ове стоји школа која као најстарија кћи од н.е поуку прима и у данима опасности под њену заштиту прибегава. Па докле год је овог сложног споја између матере и ћерке, докле год кћи мајку слуша а мати ћерку у закриље узима; дотле ће и срећа над н»има сијати и напредак им да утире пута. Јер у животу човечју ништа без благослова црквина не бива; нит се човек на овај свет рађа; нити ступа у светињу брака; нити слави какав значајан дан; нит се може да растане од овога света. Па кад тако бива, да је сваки нодузетак црквом освештан, онда се ни настава ни васпитање као најважније погодбе људске просвете, без њена благослова отпочети не могу. Стара је и призната истина, да су прави васпитачи они, који зграду својег деловања на темељу вере подижу и да ће им цео посао тек онда за руком поћи, ако га по законима хармоније овог светог двојства свршавали буду. И како сам ја, господо моја, мало час у читавом говору своме, показао, да је високоуважени слављеник баш зато прави предагог што је читав сустав свога васпитног рада у духу тога споја изводио, то сам слободан њему у