Школски лист

— 40 —

свирка у стању ове поправити има као што рекох врло много примера. Тако је једна девојчица лепом песмом дирнула срце Наполеона I. који јој оца — Генерала Хокса — на смрт осудио, те га после ослободио, што на силне молбе његових генерала није хтео учинити. А како је окорело срце Наполеон имао то нам је познато из историје. Отац је после само кћери својој и уметности њеној у певању благодарио, што је слободу на ново могао да ужива. Према овом горе истакнутом требала би народна школа да буде та, која ће појању, певању и свирци отворити пут у народ. Колико ће се пак користи и добродетељи искусити, унапред може се знати. Како ово највише зависи од учитеља, то се морамо забринути, јер ни сами учитељи, бар већина, незна ни појати ни свирати. А зашто? Ваљда ће биги, који ће и на то питање моћи одговорити. Позвани требали би више бриге и воље, према овим вештинама да покажу, јер заиста појање, певање и свирка јесу главна срества за васпитање душе човечије. Долово, 1894. год. Милан НоваковиЂ, учитељ.

ШТА СУ СРБИНУ ГУСЛЕ? Србине! ногледај слику прошлости твоје, која је у место различитих боја ишарана јадом и чемером, али зато и слаВом и јунаштвом поноснога Србина. Видиш ли то бујно поље, на коме је издахнула многа племенита и храбра душа твојих предака? Видиш ли то згариште, где је крвава тековина бедне раје пропала, а сада се још само лагани дим диже као нека бајка, која би пам много причати знала? Видиш ли ту земљу, која је много хришћанске крви упила, што је бесни паша или везир из обести иролевао ? .Је ли да је та слика страшна за свакога, а камо ли за Србина, који ће је најбоље разумети, чије срце то највећма осећа. Једна суза ће ти и нехотице — као потомку тих отаца — на тај заједнички гроб канути, па можда ће тој усахнулој крви и одлахнути, али та земља је жедна крви душманске, а не благе бистре сузе. По небу српском се надвили тешки облаци, па се несито грабе о најмање место плаветнила, некада светлог хоризонта српског, као да би хтели и земљу и људе у свој хладни огртач замотати.