Школски лист
— 66 —
данас највише потребује народне заштите, потпоре и неге, да би могла живети, јачати и напредовати. Не буде ли те помоћи, пропадаће редом и оно мало школа, што их данас имамо. А колико их је до данас пропало! Иза радосног ускрса уставне слободе у нашој отаџбинм, сљедовао је тужан погреб небројених школа српских у нашој митрополији, — нарочито у јуначкој, негдашњој Војничкој крајини. Пет разних закона владали су нашом школом, — на том распетију умирала је српска православна основна школа, расадник наше народне и православне свести. Царске повластице, основни земаљски закони, — неповредљнве саставине земаљскога устава — и овима ујамчена народно-црквена аутономија српска нису заклонили народну школу српску од тешке навале државне превласти, која је као оно силовита бујица прејурила бедеме, што су вековима бранили и хранили најсвегије установе наше. Струја новога учења, што је потекла из мутних извора страних земаља, захватила је и красну домовину нашу и прерушила је стару, хиљадугодишњу Угарску у нову државу, у којој се сударише наређења нових закона са неповредљивим начелима слободе стародавнога устава, сувремене тежње са столетним предањем, државна свемоћ са богоданим и стеченим правима. Преврат мисли и морала изазвао је иреврат целога државнога сустава. Преображај овај осетљиво је повредио и саму самосталност и независност народно-црквене аутономије наше, а највише је заломио главни јој огранак: слободу пародне иаставе. Према овим тежњама српски сабори вазда су заступали особине, тековине, право, установе српскога народа, али глас српских сабора, глас народа, остао је вапијући глас у пустињи. Бадава бејаху и сви напори највиших аутономних власти наших — везане руке не могу да расплету мрежу, којом су заплетене школе наше. Па шта сад ? Велика је освојачка моћ противне струје; ту је држава, која законске гракице своје све више проширује, а наше потискује; ту је државна извршна власт са изобилним новчаним средствима, са читавом војском својих органа, још к отоме уз њих и са њима на најширим основима развијена ревносна друштвена пропаганда.