Школски лист

— 186

новић, општини манђелошкој, да прими за учитеља покојника. „који је гимназијум и препарандиЈу свршио са отмјеним уепјехом и препоруком"; камо је покојннк и отишао и ту учитељевао до год. 1852. када је дописом школске нласти из Темишвара под 7. новембром 1852. год. бр. 69. премештен за учитеља у Лежимир. Овде је пробавио пуних 15 година на потпуно задовољство и своје претпостављене власти и општине. Године 1867. би уиражљено место учитељско у Ср. Карловци, па како је покојник ]>ођењем био отуда а рад будући, да децу своју под непосредним својим надзором изшколује компетује и он тамо, те и изабран будс. Овде је службовао до год. 1888. када је стављен у заслужени мир, кога је ето уживао све до смрти своје. Какав је савестан и ревностан учитељ био покојник сведочи допис варошкога магистрата карловачкога од 23. марта 1875. год. бр. 436. којим се покојнику саонштава, да јс високо војено заповедништво у Загребу однисом својим од 15. Фебруара ист е године бр. 303. „благоизволело ради особите марљивосги и постигнути добар успех у настави" поделити „заслужепу похвалу"; а идуће за тпм године под 20. мартом бр 797. имепује га варошки магистрат равнајућим учптељем над тамошњим нрав. нар школама „уз које је одличије и иовишица годишњега хонорара од 100 Фор. скончана". Такав беше покојник нам драги као учитељ, а но нарави својој беше благ и добар, свагда добро расиоложсн, са чега је н био од својнх садругова љубљен и поштован и у сваком друштву радо виђен и приман. На опелу, које свечано обавише пет свештеника а са осам учитеља, држао је опроштајни говор овдашњи учитељ г. Марко Вз^јић нацртав бираним речима рад п живот милог и доброг нам покојника, коме и овом нриликом а са овог места нека је вечна усномена и Бог милостиви нека га иростн н помилује! У Кумани, 10. новембра 1894. Захвални син : Ст. А. М. свештеник. ј- Бринко Рч г пЈЈОвиГ, ђ кр. нредстојник главног царинареког уреда у Зегребу, преминуо је носле дугог и тешког боловања дне 22. новембра о. г. у 45. години живота свога. Покојник био је изврстан и савестан чиновник Као син српског православног свештеника Василија Радуловића у Томашевцима у Банату, премда је као кр. чиновник већину службеног живота свога провео у градовима уже Угарске, где не беше ни срнске цркве ни срнског свештеника, остао је ипак до последњег часа живота свога веран син срнске народности и светог православља. Пред смрт своју замолио је к себи нравославног свештеника, те му се из дна душе своје исповедио, а за тим причестио, помоливши се искрено Богу, да му опрости, ако је кога у живогу вољно или невољно увредио, а помолио се Богу и за све оне, који су љега у животу вређали, јер последња му жеља беше, да оде с овог света измирен с-а свима људима. — Покојни Бранко познат је у српској књижевности са својих лених силуета, којима је украсио „Песме Бранка Радичевића", који рад му је наградила „Матица Српска" у Н. Саду. — За собом оставио је удову са двоје женске дечице, а доброг брата свога оплакују два му млађа брата, Петар, управитељ срп. учитељске школе у Г. Карловцу, и Никола чиновник у Загребу, и рођена сестра њихова Даринка, удата Пауновићка, србека народна учитељица, у Ковиљ-Сентивану. Бог му душу номиловао !