Школски лист

— 165 —

јер управо тако морамо га назвати — дата, урођена даровитост, дар неба, који се истина мора развијати, као и свака даровитост, али која се, ако је нема, неда ничим надокнадити, ни најплеменитијом вољом, ни најдубљом реФлексијом, ни марљивошћу, ни прегалаштвом. Овђе као и свађе другђе мора природа највише урадити; што она није дала, неда се ничим накнадити. „Пјесник се рађа", али се рађа и васпитач, као што се рађа и сваки виртуоз у својој струци т. ј. природа или ако хоћете провидност га је великом даровитошћу оспособила за његов позив. То је истинска истина; била овоме чудновата а за онога убитачна. Оно, што је најбоље, било то тјелесно или духовно, не добива човјек самим собом, него неком силом, која је ван њега. Тако нас учи и искуство и размишљање, а с тиме се слаже и признање дубокијех мислилаца и људи, који сами себи упознадоше. Ово се не види на нрви мах; тек позније, када се може прегледати ток властито.га развића, кад човјек, као што каже Гете, „постане сам себи историчан", иостаје ово јасно. Васпитач се мора родити. Оно, што се од њега свакога часа * захтиЈева, -— не да научи нити да утискуЈе, не да калами нити да кљука, него да побуђује, развија, удешава према нагону и потребама дјечијега развића, — не учн никакова умјетност. Ту се појављује природни геније. Није дакле бескорисна воља, напор и прегалаштво; то су дапаче веома потребна својства, ако се жели ш^о у својој струци постигнути ; али њих мора подупирати даровитост за позив и звање, она морају извирати из даровитости, ако хоћемо, да је успјех изврстан и сјајан. Природа нагони човјека на рад; мора ту бити виши узрок, но што Је хотимичан избор или вањски какав мотив. У овоме ногледу можемо рећи, да чојек није слободан. Он се не може латити једнога посла па исто тако својски другога, па да у обадва једнако напредује, — то се догађа само код неизвјесних дарова, код добре или лоше осредности. Природа гони своју снагу само к оној мети, за коју је она способна, ни човјек нити може нити треба другачије да ради, он мора — а ово мора индицира највећу срећу, одрођеност за знаменита дјела. Својевољност и избор не имају овђе м^еста, то је преФормација и предетермпнација природе. Благо ономе, које тиме надарен, благо ономе, ко то за рана упозна! Последње не бива увијек; често човјек позно увиди способност, којом га је природа обдарила, ђекада ни не сазна за њу. Ако човјек и незна за своју природну одређеност и њезин